Конкурс за бесповратна средства задругама у првом кварталу

Кркобабић је рекао да ће ове године предност у добијању новца имати пројекти који предложе квалитетне производе, јер, каже, "циљ је да Србија не буде само извозник примарних производа, већ производа који представљају бренд, ознаку географског порекла, нешто што је препознатиљво из Србије". 



"Хоћемо да одаберемо најбоље пројекте. Око 70 задруга у 70 села може да рачуна на та бесповратна средства, а приоритет ће имати рубна, брдско-планинска и неразвијена подручја, али и несто што је ново", рекао је Кркобабић на састанку поводом припрема за формирање Националног тима за спас села Србије.



Подсећа да је прошле године за развој села утрошено нешто мање од 800 милиона динара, да је више од 70 задруга добило подстицајна средства, међу којима су две сложене задруге, у Војводини и Западној Србији, чије је формирање коштало пола милиона евра.



Сложене задруге су, истиче, правац којим задругарство у Србији треба да иде.



Укупно су до сада, каже, 94 задруге добиле подстицајна средства, а мимо подстицајних средстава формирано је око 330 задруга, што је доказ, указује, да се људи удружују не само да би добили новац.



Кркобабић је најавио и да се наставља акција САНУ Одоба за село, а да ће један од првих наредних корака те акције бити формирање Националног тима за спас села Србије.



Да је такав тим, који ће бити састављен од стручних људи, заиста потребан, истиче Кркобабић да на то указују алармантни подаци.



Према његовим речима, у Србији има 4.700 села, од тог броја 1.200 села је у фази нестајања, 1.000 села има мање од 100 становника, а 550 мање од 50 становника.



Уз то, додаје Кркобабић, 400 села нема продавницу, 500 села нема приступни пут, 2.000 села нема пошту, а 73 одсто села нема дом културе.



"То су подаци који осликавају стање у српском селу. Хоћемо да Србију цини 4.700 места, не три или четири града, ми хоћемо да немамо грађане првог и другог реда", подвукао је Кркобабић.



Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић каже да САНУ кроз Одбор жели заједно са Кабинетом министра да промени стање у селима Србије, јер се, наводи, у 86 одсто села смањује број становника.



"Жеља је да тај процес зауставимо, да покушамо да млади почну да се враћају на село, а то се само може једном осмишљеном политиком, која је добро дефинисана у свим детаљима. Формирањем Националног тима за развој села практично желимо да кренемо у обнову српског села", подвукао је академик.



Истиче да Србија има све природне ресурсе, сличне Аустрији или Швајцарској, али и вредне и поштене људе који у једном периоду нису имали услова да се развијају.



Поводом припрема за формирање Националног тима за спас села Србије, министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић разговарао је данас и са чланом Одбора Браниславом Гуланом, председницима задружних савеза Србије и Војводине Николом Михаиловићем и Радисавом Јовановом и стручњаком за воћарство Зораном Кесеровићем.