ЖИВОТ РОМА Без докумената нема ни доступности права
НОВИ САД: Нови Сад нема акциони план за инклузију Рома; нема или је нетранспарентан план урбанистичке регулације ромских насеља; све што се дешава у вези Рома је спорадично или има карактер инцидента, Град не аплицира на конкурсе и не користи домаће и међународне фондове за помоћ Ромима; ретко, или никада се не улази у ромска насеља; ромска деца нису равноправно укључена у систем предшколског и школског образовања – изнео је недавно у седишту Екуменске хуманитарне организације социолог Ненад Владисављев из Удружења ромских студената. За две године 2.440 људи је користило неку од ових услуга помоћи: Њих 1.030 психолошку, 551 човек правну, а услуге социјалног радника затражило њих 539.
Поред неусловних за живот, запуштених, прљавих и комунално неопремљених, нелегалних насеља, основни проблем је немогућност прибављања личних докумената. Непоседовање личних докумената је, најчешће, последица немања адресе, односно немогућности пријављивања пребивалишта. На адресу Центра за социјални рад могуће је пријављивање само лица које никада није имало документа. Ако нема докумената, нема ни доступности било ког права – на образовање, и школовање, социјалне и здравствене услуге.
Осим основне школе “Душко Радовић”, коју похађа око 500 ромске деце, остале две где иде већи број њих - “Доситеј Обрадовић” и “Јожеф Атила” - нису спремне на сарадњу – изјавила је психолог Винка Жунић. Она је посебно нагласила да не постоји системска подршка раном образовању и да ромска деца вема ретко, или никада не добију место у вртићу, јер су пребукирани. - У Великом риту има деце која никада нису била у школи - оне које немају у евиденцији јер немају документа, не могу ни да позову на тестирање за полазак у школу. Има и случајева када родитељи не шаљу децу редовно у школу.
Између осталог, чуло се да се међу становницима ромских насеља шири паника да ће бити расељени, а многи од њих тада остаће и без uyеricе у којој живе, јер су за правни систем невидљиви. И док је градска координаторка за ромска питања Радмила Зећировић изјавила да расељавања још дуго неће бити, архитектица Мирела Радојевић из Завода за урбанизам изнела је да ће ове или следеће године почети припрема планске документација за ту сврху. Представница “Чистоће” изнела је примере добре праксе и успешне инклузије Рома, рекавши да већину запослених у овом предузећу чине Роми, добри су радници, имају редовна и пристојна примања, сви имају лична документа, здравствену заштиту, школују децу, а да им у свему томе свесрдно помаже управа предузећа.
Остаје се у зачараном кругу сиромаштва јер у 90 одсто ромских породица нема ни једне запослене особе, а они су најмлађа и најнеобразованија популација у Војводини - рекла је социјална радница Јулкица Стефановић, која је говорила и о честом неодазивању и реакцијама градских служби – кад из ромских насеља добију позив за гашење пожара, или позив за помоћ због насиља у породици...
Изложени примери казују да и добро и лоше зависи од активности и воље појединаца, а да систем за решавање не функционише чак и ако у неким службама постоји. Очигледан пример за то је реакција градске координаторке за ромска питања, која је изнела да се треба њој јавити ако се појави проблем с уписом деце у вртић, као и да је градоначелник реаговао, обећао и помогао да се неки људи запосле у “Чистоћи” и тако обезбеде редовна примања и егзистенцију.
Б. Опрановић