Зашто се славио 29. новембар и како је укинут

Дан републике се од Другог светског рата славио на дан када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године у Јајцу.

АВНОЈ је тада конституисан у законодавно и извршно представничко тело Југославије, док је као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне владе.

Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додељена је титула "маршал Југославије", на основу предлога који је поставила словеначка делегација.

Поред Дана Републике, државни празници били су и 1. и 2. јануар (Нова година), 1. и 2. мај (Празник рада), 9. мај (Дан победе над фашизмом) и 4. јул (Дан бораца).

Баш као и Празник рада и Дан младости, и Дан Републике је слављен уз помпу, организоване су свечане академије, почасни плотуни, ђаци су добијали пионирске мараме, дељено је ордење. Радници су користили прилику да оду до родног села или на краће путовање.

Када је укинут празник

Са распадом СФРЈ у свим њеним републикама је престало обележавање 29. новембра, осим у СР Југославији. Од 1997. године 29. новембар се у СРЈ празновао као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.

Овај датум је последњи пут био нерадан 2001. године, а наредне је укинут одлуком Савезне скупштине.

Данас Србија има четири државна празника - Нову годину (1. и 2. јануар), Сретење - Дан државности Србије (15. и 16. фебруар), Празник рада (1. и 2. мај) и Дан примирја у Првом светском рату (11. новембар).

Дан победе је и даље празник у Србији, али се обележава радно.

(РТС)