Ватрогасце зову и за кућне љубимце, слепе мишеве, лопте...
БЕОГРАД: Ватрогасно спасилачка бригада Београд у току једног дана прими око 800 различитих дојава, а има и позива попут оних за скидања кућних љубимаца и лопти са дрвећа, избацивање слепих мишева из соба, терање птица које лупају по олуцима...
Иако се труде да изађу у сусрет грађанима и у таквим ситуација, командант ватрогасно спасилачке бригаде Београд Миле Јовичић подсећа да је њихов посао првенствено да гасе пожаре.
Најбитније је гашење пожара и заштита људских живота и имовине, а уколико будемо имали времена трудићемо се да изађемо у сусрет грађанима у решавању њихових проблема који нису у опису посла ватрогасно спасилачке бригаде, рекао је Танјугу Јовичић.
Иначе, позиви су различити. Грађани ватрогасце тако неретко зову зато што им је на дрво пала кеса са стварима, новчаник, лопта...
Грађани зову ватрогасце и за друге ствари које нису у њиховој надлежности: када им пукне цев у стану, зато што им сметају птице које шетају по олуцима и лименим крововима, да уклоне осе и пчеле, али и очисте снег са терасе...
Највише пожара лети
Имали смо позив и да пошаљемо екипу у студентски дом да истерамо слепе мишеве, присећа се Јовичић констатујући да има доста позива који нису за ватрогасно спасилачку бригаду.
Наводећи да се труде да одговоре на сваки позив грађана, он каже да се ипак највећи број позива односи на пружање помоћи приликом избијања пожара.
Истиче и да је највећи број пожара у летњем периоду када су изразито високе температуре, те да се углавном ради о пожарима на отвореном простору.
Тако смо једне године, у летњем периоду, једног дана имали 120 пожара на отвореном простору. Били смо принуђени да сва расположива возила, људство и технику извеземо, а ангажовали смо и возила јавно комуналних предузећа која су нам пружила неопходну помоћ, рекао је Јовичић.
Едукација најмлађих
Како додаје, највећи број пожара и настане услед немара и непажње суграђана који често нису довољно едуковани о томе шта треба да ураде у том случају.
Према његовим речима, грађани нису свесни и не понашају се савесно па се ватрогасци зато труде да их едукују.
Најбитније је што радимо са децом од пет до десет година којима указујемо шта да раде у случају настанка пожара, али и шта да не чине да до пожара не дође'', рекао је Јовичић.
И док су прошле године учествовали у гашењу 5.000 пожара, Јовичић подсећа да прискачу у помоћ и када су у питању техничке интервенције у саобраћају приликом судара, интервенције са опасним материјама, а интервенишу и када су у питању поплаве, клизишта, неексплодирана убојна средстава.
Ватрогасци су ту када је потребно црпети воду, дежурају на јавним манифестацијама, спортским утакмицама и многим другим дешавањима у Београду где се окупља већи број људи.