Успели смо да спасимо младог копца
Јун, јул и август је период када млади излећу из својих гнезда и управо сада има највише повређених, али и страдалих птица.
Наш дугогодишњи читалац Славко Мирковић из Крчедина јавио нам се јер су његови пси у дворишту које се налази надомак Дунава пронашли рањеног младог копца. Славко је спасао птицу и на први поглед због сличности мислио да се ради о заштићеној врсти ветрушки. Пошто није знао кога другог да зове, обратио се нама.
"Птица не може дуго остати код мене, јер пси већ кидишу на њу, а уплашена је и повређена- рекао је Славко, након чега смо урадили оно што сви треба да ураде када пронађу повређену птицу, чије гнездо се не види у близини, поготово ако је заштићена, обратили се Покрајинском заводу за заштиту природе", каже Мирковић.
Њиховом брзом интервенцијом, иако су били дефицитарни са превозом, у року од сат времена, орнитолози Покрајинског завода дошли су по птицу за коју су утврдили да је мали кобац и заједно са две повређене роде, ставили је у ауто и одвезли у једино прихватилиште за птице Зоо врт Палић.
Славко је био изненађен поступком транспорта.
"Умотали су тог копца као малу бебу у неке завоје, врло стручно и брзо и отишли. Срећан сам за још једно добро учињено дело, јер сам до сада удомио већ 46 паса, а сада спасавам и птице- каже Славко и додаје да као што смо пре неколико недеља писали и даље удомљава кују по имену Цицика, која је страшан ловац на пацове, а срећом малом копцу није дошла главе", каже Славко.
Орнитолог Никола Стојнић из Покрајинског завода за заштиту природе каже да недељно спасу више од десет птица по позиву, али да је број повређених и страдалих много већи, посебно због све веће појаве тровања, што је посебна прича, коју оштро осуђујемо.
"Најчешће пријављују да су нашли повређену белу роду, ветрушку и сову ушару, све заштићене врсте", каже Стојнић и додаје да су у овом периоду актуелни младунци, али и да је доста птица повређено, изнемогло или да су их „поткачили“ пси и мачке.
Никола напомиње да је Славков кобац сада добро, да се налази на Палићу, а да је имобилисан у транспорту, јер копци знају да буду бесни, па да се изгребу или повреде друге птице у колима.
"Сви који затекну повређену птицу треба да се јаве Покрајинском заводу на број 021/4896-301. Уколико птица није јако повређена, већ је ошамућена од пада, нема потребе за интервенцијом и треба је ставити на прво дрво", каже Никола Стојнић и додаје да осим рода, сова и ветрушки, често добијају позиве да су грађани нашли повређене чиопе, копце, мишаре, белорепане, али и барске корњаче, па и сисаре.
Склањање младунаца из природног окружења препоручује се једино када сте сигурни да су повређени или напуштени. Важно је да птића, уколико је здрав, не носите у свој дом, јер ћете му умањити шансе опстанка у природи, и тешко да ћете му обезбедити правилну исхрану, те су велике шансе да му потписујете смртну пресуду.
Из Друштва за заштиту птица Србије кажу да ако птић није повређен, најбоље је подићи га на највишу грану у близини места где сте га пронашли. Ово је период када млади највише испадају из гнезда и родитељи су највероватније у близини или лове храну. Младунца можете подићи користећи мердевине или руком пажљиво ставити птицу на врх неког дугачког штапа или гране, принети штап грани дрвета и стрпљиво сачекати да птица са врха штапа сама пређе на дрво.
М.Стакић