Уручене Бранкове награде Матице српске

Прва награда припала је Алекси Николићу, студенту Одсека за компаративну књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између „Енејиде“, „Божанствене комедије“ и „Ослобођеног Јерусалима“. 

Друге награде заслужиле су Христина Гајовић, студенткиња Катедре за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Стаклено звоно“ Силвије Плат као женски образовни роман - једно читање и Маријана Јелисавчић, студенткиња Одсека за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма.

Треће награде уручене су Ирени Ђукић, студенткињи Катедре за српску књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад Имаголошка анализа путописа „Прво путовање” (1957), „Онамо и свуда” (1960), „Меридијани Средње Европе” (1961) Александра Тишме, Огњену Тодоровићу, студенту Катедре за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, за рад Три поетичка начела поезије Новице Тадића – јуродивост, сатански реализам и молитве и Дајани Милованов, студенткињи Одсека за компаративну књижевност, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад Насиље и женски идентитет у „Малини“ И. Бахман и „Пијанисткињи“ Е. Јелинек

У име жирија, професор др Владимир Гвозден је рекао да су се његове колеге  професорка др Драгана Вукићевић, доценткиње др Невена Варница и др Наташа Половина и председник жирија професор др Војислав Јелић, прегледајући 26 приспелих радова са факултета из Београда, Новог Сада и Источног Сарајева, руководили првенствено начином на који је рад написан, његовим језичким стилом и начином научног писања у којем је требало да аутори нађу своју угао гледања и адекватан тон.

"Када је пре 64 године Матица српска установила ову награду, која носи име нашег великог песника, било је то са жељом да се охрабре и подстакну млади људи да у истраживање књижевности крену већ од својих семинарских радова и у будићности иду све дубље и увек нам је драго да видимо на који начин млади људи размишљају о књижевности", рекао је уручујући награде председник Матице српске професор др Драган Станић.

Станић додаје да одајући признање младим људима који истражују књижевност, овом наградом желимо да кажемо и да су им врата Матице српске увек отворена за све што она нуди, а то су радови који су најозбиљнији домети наше литературе и књижевности.

"Пред својим професорима, члановима Матице српске и осталим гостима на свечаности у Матици српској овогодишњи лауреати награђене радове осветлили су и читањем одломака, а захваљујући се на награди нагласили да је она за њих значајан подстицај и охрабрење, али и обавеза у будућем раду, како због традиције  и значаја песника чије име носи, тако и због угледа институције која је додељује", закључује Станић.

Д. Девечерски