УМ И ТЕЛО У КРИЗИ КОД МЛАДИХ У СРБИЈИ Суочени са ИЗАЗОВИМА стреса, умора и недостатка сна; ТЕЖЕ здравијем начину живота са МАЊЕ алкохола а више спорта
Младима у Србији одржавање психичког благостања представља изазов, па 39 одсто њих умор и замор перципира као главни проблем, обичне прехладе представљају проблем код 31 одсто њих, док су за 23 одсто младих депресија и анксиозност проблем, показало је истраживање о животним навикама двадесетогодишњака које је спровела платформа „Здраво двадесете”.
Здравље постаје све комплекснији изазов са којим се млади суочавају, јер се они највише жале на вишак стреса и недостатак сна, показује истраживање које је спровела платформа „Здраво двадесете” у оквиру компаније Галеника.
Са друге стране, млади сматрају да рад на себи, довољна количина сна и смањење спољних утицаја могу директно побољшати квалитет њиховог живота, наведено је у саопштењу.
Истраживање је спроведено на узорку од 600 испитаника из читаве Србије у јануару и фебруару ове године и показује да 24 одсто испитаника сматра да води рачуна о свом здрављу, док се 47 одсто труди да води рачуна. Већина њих је у prеthodnih годину дана увела промене према себи и свом здрављу - у том смислу 63 одсто испитаника истичу да су увели више кретања, већу бригу о исхрани увело је 53 одсто, бављење спортом или физичком активношћу 40 одсто, као и мању конзумацију алкохола 35 одсто.
Недовољно квалитетног сна, правилне исхране, боравка у природи и остваривања баланса између посла и слободног времена највећа је бољка млађим генерацијама, показало је истраживање. Млади успешно успевају да избаце из употребе цигарете - 48 одсто њих је изјавило да не пуши, 76 одсто да конзумирају довољно свежег воћа и поврћа, а 56 одсто да се бави физичком активношћу.
С друге стране, већина младих обавља систематске прегледе само кад мора због факултета или посла. Према истраживању јасна порука већине је да нема довољно времена да се посвети себи и буде у миру са собом, што представља један од основних услова за психичко благостање. Иако схватају важност сна за ментално здравље, млади врло често не могу да успоставе нормалан режим спавања. Такође, настоје да што мање користе телефон или рачунар пред спавање, што директно утиче позитивно на квалитет сна.
Иако су свесни да ће више одмора, медитација или сан допринети да се осете боље, углавном се окрећу традиционалним методама - конзумацији кафе или енергетских пића, понекад и чоколаде. Такође, међу факторе који утичу на њихову концентрацију убрајају и уравнотежену исхрану, али и дружење са пријатељима, које им пружа предах.
Када освести да постоји проблем који нарушава њихово ментално здравље, више од половине испитаних се обраћа стручном лицу, њих 53 одсто, затим пријатељу или блиској особи 37 одсто, док се 25 одсто не обраћа никоме. Као један од психолошких проблема, млади наводе бурноут, али генерално истичу проблеме са концентрацијом, поготово за време испитних рокова.
Циљна група у истраживању били су млади старости од 19 до 25 година, као и популација од 26 до 30 година.
Љубица Петровић