Удовичић: Најтеже гледати када се гаси један млади живот

Удовичић је Танјугу рекао да су њихови капацитети око 135 постеља и да ће у току дана наставити да примају пацијенте.



"На жалост, у последњих седам дана смо имали пет смртних исхода, троје умрлих су били старије животне доби и две младе особе од 38 и 43 године. Ти млади људи нису имали никакве удружене болести", казао је Удовичић.



То показује, наводи он, да ковид 19 не бира године и да од те болести умиру и старији и млади. Посаветовао је и млађима да се чувају, посебно онима који су гојазни.



Највећи проблем здравственом систему, како каже, представљају капацитети у полуинтезивним и интензивним негама, где се збрињавају најтежи пацијенти.



Проблем нису респиратори и други неопходни апарати и опрема већ, како каже, места и особље које ће да брине о тим људима.



"Капацитет наше интензивне неге је 14 кревета, али по потреби можемо да проширимо и на 18 до 20 места", наводи он и додаје да је 70 пацијената који се лече код њих на кисеоничкој терапији и да примају од две литре до 15 литара кисеоника.



"Никада не знамо ко ће од пацијената који примају 15 литара кисеоника морати да буде примљен у јединицу интензивне неге, када 15 литара више није довољно", прича Удовичић.



О ковид пацијентима у црвеној зони ВМЦ Карабурма брине 130 здравствених радника, док 20 људи ради у зеленој зони. Тренутно је ван строја двадесетак људи из црвене зоне који су заражени.



"Колико год смо успели да сачувамо запослене у прва два таласа, данак корони сада плаћају запослени у целокупном здравственом систему. Бројке су јако велике. Немогуће је се сада заштитити од вируса", наводи Удовичић.



Напомиње да су после девет месеци рада у ковид систему у ВМЦ Карабурма обезбедили, можда и најбоље услове заштите за здравствено особље, што се тиче личне опреме, зелене зоне, укрштања путева, туширања после рада у црвеној зони, довољног одмора особља.



"Толико је вируса у циркулацији, а сви запослени имају своје породице, обављају свакодневне активности, тако да је се тешко заштити. Обично су заражени код куће, ван посла. Углавном су све блажи облици ковида 19, добар део треба да се врати на посао. Сви су мотивисани да и после ковида раде у црвеној зони", наводи он.



Упитан када му је било најтеже током рада у црвеној зони са ковид пацијентима Удовичић каже да је и њему , али и колегама, увек тешко када умре неко млад, док гледају како се гаси један млад живот, а немају начин да помогну.



"Мени лично најтежи дан у овој болници је био када сам морао да интубирам своју колегиницу са којом радим 15 година, која је имала тежак облик короне. На срећу она се потпуно опоравила, иако је била на респиратору, и сада је здрава и срећна у кругу своје породице", прича Удовичић.



Дешавало им се да имају младог човека, који није имао удружених болести, код којих се развије тешка упала плућа и не могу да се изборе са вирусом.



"Дешава се да данас причате са младом особом, која је релативно у добром стању међутим, сутрадан се до те мере стање погорша да он већ наредне ноћи умре. То су најтежи моменти за екипу која је уз тог пацијента, када посматрате последње тренутке живота те младе особе а немате начина да помогнете", закључује он.