У УТОРАК СЛАВИМО АРАНЂЕЛОВДАН Патријарх Павле решио дилему домаћица око СЛАВСКОГ ЖИТА, да ли се спрема или не (ВИДЕО)

Сабор Светог Архангела Михаила уписан је у црквеном календару црвеним словом и веома је поштован међу православцима.

Увек се обележава 21. новембра у знак сећања на једног од анђела који су се са војском свих анђела супротставили силама зла.

Верује се да је анђео Михаило први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава "оног који је као Бог". На грчком језику реч "архи" значи главни, први, а "ангелос" значи весник, анђео.

Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу, као путник или просјак.

Арханђел Михаило је, према веровању, "живи светац" и у народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан и Илиндан, јер кажу да су то "живи свеци".

Годинама се пред овај празник и славу чује питање и дебата о томе, да ли кувати жито

Свети Михаило, познатији као Аранђеловдан се сматра живим свецем, па због тога многи верници сматрају да се уочи овог празника и славе не кува славко жито.

Због тога се цесто воде полемике, и док једни тврде да треба, други кажу не, а ево шта је о томе у својој књизи "Да нам буду јаснија нека питања наше вере" написао упокојени патријарх Павле.

Кољиво, или жито, спрема се не за свете који су умрли, већ како се у самој молитви за освећење кољива свештеник моли, да се кољиво приноси у славу Бога, "у част и спомен светог (изговара се име славе породице), и у помен оних који умреше у благочестивој вери".

Ово је најбитнији део молитве у којој се открива смисао припремања кољива за Крсну славу. Крсна слава са славским колачем и кољивом се приноси Бога ради и у част крсног светога као заштитника породице.

Кувана пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живели и који сада живе у вери са Богом и својом Крсном славом.

Истина је, такође, да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав - Бог је Бог живих, а не мртвих.

Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу и симболизује православну веру у опште васкрсење.

Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тога дана, или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прошао кроз биолошку смрт, попут Арханђела Михаила или Светог Илије, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино).

Дневник/Глоси Еспресо