У СРЕМУ БОРАВЕ Ватрогасци из Велса: Главни разлог посете је хуманост, али и добра ракија
Хуманих људи у Србији има много, а екипа коју чине четворица Велшана давних дана одлучила је да помогне свим добрим људима у акцијама, али и онима којима је помоћ најпотребнија.
Стив, Симон и двојица Филипа фантастична су четворка која од 2007. године посећује нашу земљу, преваљује дугачак пут и усрећује како малишане, тако и одрасле. Кроз своје 34 посете Србији, довезли су конвоје ватрогасних кола и опреме, али и вратили осмех на лице многим малишанима делећи им поклоне за празнике, и све то из љубави, без ичега заузврат.
Стив Логан, заповедник ватрогасне станице из Јужног Велса у пензији, за Телеграфс објашњава да је начин на који су дошли на идеју да посете Србију био прилично спонтан. Од једног колеге чуо је за нашу земљу, а како каже, одмах је развио везу са ватрогасцима, али и Црвеним крстом у Сремској Митровици.
- Када смо први пут дошли у Србију приметили смо да би неке ствари које је ватрогасна станица Јужног Велса дословно бацила и које су ишле на лицитацију, много помогле ватрогасцима у Србији. Због тога сам се вратио у Велс и послао прво ватрогасно возило у Србију, у септембру 2010. Возили смо конвој 6 ватрогасних кола кроз целу Европу до Србије 2011. године. Укупно смо послали 27 ватрогасних кола са целокупном опремом, мердевинама, заштитном опремом. Оно што би природно било одбачено у Велсу смо послали у Србију. Али, онда смо 2012. упознали људе из Црвеног крста у Сремској Митровици. Развили смо веома дубоку везу са њима и постали део разних иницијатива. Једна од најбитнијих иницијатива је и наш "Божићни програм" где доносимо поклоне из Уједињеног Краљевства и разносимо деци из разних села и Црвеном крсту у Сремској Митровици - прича нам Стив са осмехом.
С обзиром на то да је први град са којим су се упознали била Сремска Митровица, природно је да су ови хумани Велшани највише и везани за њега. При свакој посети прво посете своје омиљене мештане, а онда крећу у акцију или обилазак. Управо људи су и разлог константног повратка и дугог и мукотрпног путовања.
- Људи су врло захвални, то је главни разлог доласка у Србију, толико су пријатљски настројени. Када смо долазили чули смо свашта, Србија је имала репутацију "лошег момка" касних деведесетих, па смо дошли са резервом, али смо се одмах одрекли тог става. Нисмо могли да добијемо топлију добродошлицу. На пример, ми смо тренутно у пензији, више нисмо део ватрогасне станице у Велсу, те су и везе лабавије, ипак, и даље долазимо овде. Долазимо само да бисмо видели наше пријатеље и сачувамо везе које смо стварали prеthodnih 16 година - потврђује Стив.
Саговорник каже да углавном остану у Србији 5 до 9 дана, али у току посете обавезно нађу време за провод и традиционална српска јела и пића. Стивово прво сећање на наше поднебље, управо је ракија.
- Важно је и да смо када дођемо, да имамо времена да оставимо нешто новца српској економији и проведемо време са пријатељима. Кроз године, провели смо време и у Београду и у Новом Саду, али с обзиром на то да нам је главни контакт у Сремској Митровици ово је место ком се стално враћамо. Највише волимо пријатеље, али прво сећање из Србије је упознавање са ракијом, која је национална институција у Србији, храна такође, али и генерална топла добродошлица - прича нам овај Велшанин.
Телеграф
