У СРБИЈИ СЕ ДУЖЕ ЖИВИ Овај део државе предњачи, а овај заостаје
Животни век становника Србије у последњих неколико година бележи константан раст.
Наиме, подаци Института за јавно здравље Србије "Др Милан јовановић Батут", показују да је очекивано трајање живота прошле, 2022. године било 75, 6 година, док је у 2020. години било 74,2 године а у 2021. - 72,7 година.
Када се пореде области, најдуже живе становници Златиборског округа (76, 7) а најкраће у Севернобанатском (73).
"У Златиборском округу, наиме, мушкарци живе 74,1 годину а жене 79,5 - година. Са друге стране, у Севернобанатском округу просечан животни век мушкараца је 4 године краћи у односу на Златиборски крај, јачи пол у просеку живи 70,3 године, а жене – 75,7", наводе у "Батуту".
Кретање становништва у Србији, иначе, према пописима од 1953. до 2002. године показује константан пораст броја становника. По новој методологији пописа и процене становништва коју од 2002. године спроводи Републички завод за статистику Републике Србије, у периоду од 1991. до 2022. године у нашој земљи је дошло до опадања броја становника са 7.576.837 на 6.647.003.
Процењен број становника за 2022. годину износи 6.664.449, од чега је 3.240.822 мушкараца и 3.423.627 жена, што представља пад од 833.552 –11 одсто у односу на број становника 2002. пописне године (7.498.001), то јест пад од 522.413 - 7 одсто у односу на број становника 2011. пописне године (7.186.862).
Прошле године, жене у фертилитетном добу (15 до 49 година) чиниле су 21,2 одсто популације, а становништво од 65 и више година старости чини 22 одсто популације.
(Дневник, Tеlеgraf.rs)