У Србији ове године урађено 25 трансплантација матичних ћелија
БЕОГРАД: У Србији је од почетка ове године урађено 25 трансплантација матичних ћелија хематопоезе од несродних давалаца, међутим, у највећем броју случајева матичне ћелије су добијене од давалаца из светског регистра.
Како би се подигла свест о значају трансплантације матичних ћелија хематопоезе и повећао број давалаца у Србији у току је националну кампања под називом "Ослони се на мене" у оквиру Института за трансфузију крви Србије, коју је покренуо Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србје.
Прошле године је у нашој земљи обављено 28 трансплантација, а према последњим подацима Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, у Регистру је уписано нешто више од 12.000 потенцијалних давалаца.
Ипак, да би се за што већи број наших болесника, пронашао одговарајући давалац из националног регистра, потребно је око 100.000 пријављених давалаца, саопштили данас из Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе Србје поводом Светског дана давалаца матичних ћелија.
Трансплантација матичних ћелија хематопоезе је понекада једина шанса болесницима за излечење, када су у питању болести као што је акутна леукемија, апластична анемија,неке урођене имуно дефицијенције, урођени поремећаји метаболизма.
Са порастом броја давалаца у Регистру, расте и могућност проналаска одговарајућег даваоца за већи број наших болесника.
Докторка Глорија Благојевић, испред Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије навела је да је од почетка године уписано више од 2.000 нових давалаца, што је, додаје, до скоро био неки четворогодишњи просек пријављених.
"Успех се не мери бројкама, осим кад те бројке значе шансу за живот. Иначе, матичне ћелије хематопоезе се могу прикупити на два начина, из периферне крви и из бедрене кости", рекла је Благојевић.
Према њеним речима обе процедуре су у потпуности безбедне за даваоца и не постоји ризик од инфекција која се преносе путем крви, а давалац је тај који бира начин на који ће дати матичне ћелије.
Када је у питању прикупљање матичних ћелија из периферне крви, докторка је објаснила да је најболнији тренутак убацивање браунила у обе руке, приликом чега мала количина крви улази у машину која се зове сепаратор, како би се обрадила.
Током тог процеса, одвајају се само матичне ћелије које су важне за трансплантацију, док се све остало враћа преко друге вене даваоцу, рекла је Благојевић.
Други начин је прикупљање матичних ћелија из бедрене кости. Благојевић каже да се ова процедура изводи у општој краткотрајној анестезији и давалац остаје један до два дана у болници.
Регистру могу да приступе здраве особе које имају између 18 и 45 година, које не болују од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења.
Сама процедура пријаве се састоји од попуњавања једноставног формулара и давања узорка крви из вене, као када се вади узорак за анализу крвне слике.
Све информације за донирање матичних ћелија заинтересовани могу добти у Регистару давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије у Институту за трансфузију крви Србије, улица Светог Саве 39, , позивом на број +381 11 244 31 83 или путем мејла [email protected] и rdks.org.rs.