У РИТМУ ЧУКЕ Овако гласи кампања за ПРЕВЕНЦИЈУ СРЧАНОГ УДАРА
БЕОГРАД: Кампању симболичног назива "У ритму чуке“ данас је покренуло Удружење пацијената који су преживели срчани удар “Моја друга шанса”, заједно са Удружењем кардиолога Србије, а уз подршку Фудбалског клуба Чукарички који је препознао значај подизања свести о кардиоваскуларним болестима као водећем узроку смрти у Србији.
“Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест. Један од главних фактора ризика за развој ове болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола, као и дужина трајања изложености овом фактору”, рекао је за Танјуг Драган Симић, кардиолог, председник Удружења кардиолога Србије.
Он сматра охрабрујућим да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, "фактора ризика који најлакше може да се промени”.
“Најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларног догађаја јесу нерегулисане вредности липида у крви. Сматра се да су они много ризичнији фактор од цигарета, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса”, рекао је проф. др Симић.
Према његовим речима, напредовање атеросклерозе пацијент не осећа, нема тегобе, док се у крвним судовима стварају плакови.
"Ако наши пацијенти не воде рачуна, првенствено о ЛДЛ холестеролу, сврставају се у категорију особа које имају знатно већи ризик за рано добијање нежељених кардиолошких болести. Конкретно, свака одрасла особа би требало да има ЛДЛ холестерол испод 3 mmol/l, а пожељно би било да тај ЛДЛ холестерол буде и испод 2mmol/l. Ако особа, на пример има просечно ЛДЛ холестерол 3,37 mmol/l, што је 20 одсто изнад горње дозвољене границе, треба да зна да има 18 одсто већу шансу да добије неки већи кардиолошки догађај”, рекао је он.
Он прецизира да је “вредност ЛДЛ холестерола директно у корелацији са шансом да се добије срчани или мождани инфаркт, па тако код особа које су већ имале неки кардиолошки догађај, или имају уграђен стент или бајпас, вредности ЛДЛ холестерола не смеју прелазити 1,4 mmol/l.
“Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме, све док се не догоди неки кардиоваскуларни проблем. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. Стога би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола”, рекао је Симић.
Он каже да би први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци требало да ураде до 35. године, а жене до 45. године живота.
Тест се може урадити и раније уколико постоје друге придружене болести или уколико у породици постоје особе које су рано доживеле срчани или мождани удар, додао је он.
