У АЛЕКСАНДРОВУ 20 ХРАНИТЕЉСКИХ ПОРОДИЦА Подижу туђу децу као своју

У месту са око 2.000 становника, у овом моменту око двадесет породица пружа дом за четрдесетак малишана и омладинаца свих узраста, од беба до студената. У селу већ две деценије постоји Удружење хранитељица „Мало до среће - Мића Влаховић”, на чијем је челу Јасмина Наумовски.

Кроз дом породице Наумовски до сада је прошло једанаесторо малишана. Сада их је четворо - једна девојчица, ученица осмог разреда, и тројица млађих дечака. Јасмина и њен супруг имају и четворицу својих синова, који су одрасли и живе ван Александрова. За празнике сви се окупљају чему се малишани нарочито радују, јер са браћом стижу и забава и поклони.

-У нашој су породици сви једнаки и тако се мој супруг и ја понашамо од првог детета ком смо пружили дом. Ми смо једна обична - необична породица, која има ритам живота као и свака друга. Буђење, доручак, школа, игра, учење, празници, проблеми, срећа, радост… Баш сад за празнике пронашли су пакетиће које им је Деда Мраз оставио на тераси, и њиховој срећи није било краја - прича Јасмина Наумовски.

У дому Наумовских када смо их посетили све је било у духу припрема за празнике.

- Сад су сви на распусту, па је општа гужва од јутра до мрака. Ово је доба године када једва чекамо да се сви окупимо и заједно прославимо. У ствари, ми живимо као све обичне породице у којима има љубави, среће, подршке и захвалности – додаје Наумовски.

Александрово има дугу традицију хранитељства и, према речима наше саговорнице, баш су скоро две породице добиле сертификат и очекују малишане.

- Ко нема емоција, не треба ни да покуша да буде хранитељ. Потребни су велика љубав и посвећеност да изведете децу на прави пут. Остала сам у контакту са свом децом која су била смештена код нас. Поносна сам на то да је један од дечака, који је био код нас, враћен у своју биолошку породицу и да су неки од њих засновали своје породице. Празници су посебно емотивни. И за оне малишане који се тада виђају са својим биолошким родитељима, али и за оне који их желе, а немају контакт са њима. Мој циљ је да што је више могуће сарађујем са биолошким родитељима. Иако они тренутно нису у могућности да подижу своје дете, жеља ми је да учествују у његовом одрастању - наводи Јасмина.

Наша саговорница истиче да је село идеално за смештај малишана без родитељског старања.

- Ми имамо велико двориште, што је за њих слобода. Ту су бицикли, скејтови, игра… Село је мирно, пријатељско. Знамо где су, с ким се друже, где ће изаћи. Много је лакше и слободније него у граду - објашњава Јасмина.

Наглашава и да удружење има одличну сарадњу са Општином Нова Црња и Центром за социјални рад.

- Кад год нам је нешто потребно, врата институција су отворена за нас. Ми се трудимо да не тражимо превише, али кад год нам је помоћ потребна, можемо да је очекујемо - истиче Јасмина Наумовски.      

Ж. Балабан