ТВОЈА РЕЧ: НАТАША БАЛОГ (27) Френч и црвени нокти су увек у моди

Такву причу има Житиштанка Наташа Балог (27), која је усред похађања зрењанинске Техничке школе (на смеру за техничара друмског саобраћаја) пожелела да се бави маникиром и тако, пре осам година, озбиљније ушла у ту професију. Касније јој се у раду прикључила и старија сестра Маријана Родић (29), те сада једна ради маникир и педикир, а друга трепавице и дизајн обрва, а њихов рад можете запратити на Инстаграму под називом beautyroombysisters_mn.

Можемо ли да кажемо да си ти и кренула с овим послом баш кад је све то доживљавало неки „бум”?

- Јесте, у том периоду су почели све чешће да се раде нокти. Пре тога, баш ретко. Рецимо, у основној школи за малу матуру ја нисам имала нокте, док моје другарице јесу. Тек касније је све то почело да ме занима. Кад сам уписала факултет, преусмерила сам се на ово јер ме школа никад није специјално привлачила. Покушала сам, није ми ишло и одлучила сам се за маникир.

Споменула си завршетак основне школе и нокте... Какав ти је став, нарочито што се бавиш овим послом, са колико година кренути да радите нокте?

- Може од средње школе, нема потребе раније. У реду је за малу матуру радити можда неки трајни лак, чисто да су нокти уредни. Мислим да је баш прерано што девојчице већ у шестом разреду раде нокте. Можда, ето, од средње школе, али да су нокти неутрални, краћи... Девојке сад претерују и девојчицама се жури да порасту, а не знам где им се жури толико.

А то све повлачи једно за другим. Више не буду само нокти, већ и фризура, шминка, облачење...

- А кад дођу у период да то све треба да раде, онда ће да им досади.

И кад буду хтеле да све то батале, видеће колику су штету направиле себи.

- Јесте. И не прихватају савете. Кажем им шта је у реду за њихову нокатну плочу, јер не може сваки нокат исто да носи, али оне по сваку цену желе дуге нокте иако не могу да их изнесу, па наштете и себи и својим ноктима.

Да ли имаш неке захтеве који ти не пријају да их реализујеш?

- Има. Различите смо ми жене по сваком питању, неке имају стила, неке немају, неке желе све да ставе на нокте, а једноставно не иде. Посаветујем их, али ураде оно што саме желе.

Шта је оно што је увек у моди и увек пристаје?

- Френч је увек у моди, као и црвени и црни нокти. Е сад, дужина је ствар укуса... Не стоји свима ни исти облик, без обзира на то шта је у моди.

Колико су се стилови и технике променили за ових осам година откако се ти бавиш маникиром? Некако имам утисак да се и ту све баш брзо мења... Ту су сад мат нокти, рељефни, овакви, онакви...

- Да, баш много. Поготово технике, има их разних, као и материјала, попут акрил гела, пудер ноктију, мада то није баш здраво за нокте, није хигијенски... Има и техника као што су горње типсе, доње типсе, изливање на типсама... Ко се за шта определи, све је океј.

Сећам се, кад су кренули нокти да буду у моди, било је актуелно лепљење „вештака”...

- То неко ради и сад, али ја нисам за то. У почетку сам радила, али сам се онда пребацила само на изливање, јер је доста природније, издржљивије и нема потребе да се нокат штети лепком.

Да ли је било неких захтева који су те одушевили и које си с посебним задовољством радила?

- Јесте, мада, шта зрачиш то и привлачиш, ја сам тип који воли кратке и неутралне нокте, а нисам имала много жена које су тражиле нешто баш другачије и захтевније. Некако, чешће ми долазе женице које воле кратке и једнобојне нокте. Е сад, појавила се техника печатирања, па доста и то траже. То је брз дизајн и много лепо изгледа.

Специфично је што овај посао радиш у мањој средини. Колико жене са села улажу у оваку врсту неге и колико им је важна ова врста естетике? Да ли је тешко наћи муштерије?

- Није толико тешко наћи клијенте. Гледам да доста освестим жене о овоме, не морају код мене да долазе на нокте, али да добро бирају свог мајстора и да знају које последице могу да имају. Раније дужи период нису поштовале време корекције, на пример. Немају свест, колико год да причам да није здраво по њихове нокте да долазе једном у два месеца, већ редовније. Оне не виде шта се дешава испод боје, а гел се одвоји од нокатне плоче, завлачи се влага, прљавштина, могу да добију гљивична обољења, бактерије... Уколико се то деси, наравно да смо прво ми маникирке криве, неће оне рећи да саме нису поштовале нешто.

Колико сати дневно седиш и колико ти је то напорно?

- Од осам до девет-десет сати дневно. Имам два слободна дана у недељи, некад и само један. Напорно је, мени јесте, јер пред крај радног времена више немам ни толику концентрацију, нити могу да седим, постаје ми напорно, премештам се, намештам, тражим положај који ми одговара.

Радиш ли неке вежбе? На који начин покушаваш да се одужиш свом телу?

- Па, не баш! Нисам спортски тип, тако да ми је све то губљење времена, не знам како да објасним...

Разумем те у потпуности, не мораш да се правдаш. Како изгледа кад ти није дан, а треба да радиш овај твој поприлично пипав посао? Колика је борба да издржиш?

- Велика! Кад ми није дан, ућутим се и фокусирам на оно што радим, јер не могу да се сконцентришем и на причу и на рад. Није нам сваки дан исти и све је то океј, у сваком послу тога има.

Л. Радловачки