Триван: Земљиште највише изложено деградацији

Како је саопштено из тог ресора, Министарство заштите животне средине заједно са партнерима и учесницима још једном је указало да је природа немилосрдна у одговору на последице деловања човека, а да погубне последице дезертификације и деградације земљишта уз смањење биолошке разноврсности захтевају широку заједничку акцију.

Србија, иако нема изражен процес дезертификације као неке афричке или далекоисточне земље, суочава се последњих деценија са свим облицима деградације земљишта. Забележено повећање просечне годишње температуре ваздуха за 1,2 степена, и прогноза да ће до краја века порасти за 4,2 до 4,5 степени, упозорава на промену климе у Србији са свим негативним последицама.

Како је Триван указао, Србија је једно од подручја на Планети које ће бити најизложеније последицама климатских промена, што подразумева појаву претераних суша, а истовремено појаву обилнијих и неправилно сконцентрисаних падавина које прате бујичне поплаве, и значајнија ерозија земљишта. Како је нагласио, земљиште је прворазредни природни ресурс који је највише изложен деградацији услед деловања човека, и зато је очување и заштита земљишта од девастирајућих процеса једно од најзначајних питања у заштити животне средине.

Србија као земља потписница Конвенције о борби против дезертификације, предузима мере за спречавање исушивања и деградације земљишта, међу којима је као значајан практични допринос доношење Закона о климатским променама који ће ову област ускладити са свим другим секторским политикама, рекао је Триван.

У спречавању даље деградације земљишта, Србија ће применити неколико најзначајнијих мера, међу којима је на првом месту пошумљавање, указао је. 

Сачувајмо своје земљиште тако што ћемо пошумити, сачувајмо своје воде, сачувајмо земљиште од ерозије и свега осталог што га деградира, рекао је министар истичући да ће Министарство и даље наставити да додељује средства из Зеленог фонда локалним самоуправама за пошумљавање.