Трећина дијететских производа набављених онлајн су фалсификат

Општи је тренд у Србији, али и у свету, да се се све више користе додаци исхрани. Међутим скоро трећина промета те робе иде нелегалним токовима и највише се продају преко интернета.

Упућени кажу да суплементи који су у нелегалном промету, чак не морају да буду фалсификат, али ако се не чувају адекватно и не транспортују на одговарајући начин, осим што немају жељено дејство, могу озбиљно и да угрозе здравље.

Велику штету од нелегалног промета трпи и држава. Председник Радне групе за нелегални промет дијететских суплемената Привредне коморе Србије Игор Шпадијер каже да су данас највећи проблем друштвене мреже - Фејсбук и Инстаграм.

"У истраживању које смо спровели, само на десет Фејсбук страница и 17 Истаграм профила пронашли смо чак 4.420 нерегистрованих дијететских суплемената, чија је вредност око 7,86 милиона динара без лагера и око 176, 9 милиона динара није плаћено за регистрацију производа", рекао је Шпадијер за Танјуг пред почетак скупа "Проблеми нелегалног промета дијететских суплемената".

Он је додао да је истраживана 251 компанија у Србији и да је њихов промет дијететским суплементима већи од 12 милијарди динара, а да је процена да се у нелегалном промету налази између 20 и 30 одсто, односно између 2, 4 милијарде и 3,6 милијарди динара.

Подсећа да је први пут о овој теми ПКС организовала панел 2016. године, да црно тржиште сада није у порасту већ да стагнира, али да се мора наставити даље с његовим сузбијањем.

"Ипак је нешто урађено на том плану, сузбили смо да не дође до раста какав је био 2015. година", појаснио је Шпадијер.

Шеф Јединице за заштиту интелектуиалне својене МУП-а Србије Микаило Тијанић каже да сваки трећи грађанин који купи робу преко интернета, не само дијететске суплементе већ и лекове и медицинска средства, буде преварен, јер је најмање трећина те робе фалсификат.

Фалсификовани суплемети обично настају у импровизованим лабораторијама, буквално подрумима, а често се дешава да уопште немају активну супстанцу или чак да садрже неке материје које су штетне по здравље.

Тијанић саветује да се води рачуна приликом куповине на интернету, да се купује у онлајн шоповима, на познатим и сигурним веб странама.

"Не треба се водите само ценом производа и куповати робу која је јефтинија, од непознатих продаваца који нису вредновани или немају добру оцену од стране корисника. Било би добро да се прате и одређени форуми где има оцена корисника", појаснио је Шпадијер.

Нелегални промет суплемената представља и нелојалну конкуренцију за домаће и стране произвођаче који поштују све законске прописе.

Директор фармацеутске компаније "Фарманова" Александра Мирић каже да није проблем само нелојална конкуренција, већ да се на тај начин компромитује читава индустрија.

"Веома се лако може изгубити поверење у производе због неоговорности произвођача и дистрибутера који се на такав начин понашају", истакла је Мирићева.

Она је подсетила да је производња суплемената грана фармацеутске индустрије која бележи највећи раст у свету.

"Показало се да се у Србији развијају нелегални канали промета дијететских производа који нису регистровани у Србији, који нису контролисани на исти начин као производи који су у легалним токовима. Наша је обавеза као здравствених радника и индустрије да упозоримо јавност на такав тренд и да направимо разлику између одговорног и неодговорног приступа", појаснила је Александра Мирић.

Наташа Јовановић Љешковић са Фармацеутскоги факултета у Новом Саду нагласила је да се морају едуковати грађани како би могли да разликују препарате који су прошли легалну процедуру регистрације, од оних који то нису.

Важно је, подсећа, да на сваком паковању пише да је уписано у базу Министарства здравља, а то значи да је један такав производ прошао процедуру регистрације, да је састав проверен на Фармацеутском факултету и Институт за јавно здравље.