Терапија за пацијенте у Србији, као и на клиници Мејо

Она је за Танјуг рекла да се види разлика тока и исхода болести између етничких група, да у САД људи афричког порекла имају неповољнији ток и исход болести од беле расе.



"Још увек се не зна да ли на то утичу још неки други фактори као што су сиромаштво, исхрана. Раде се студије и још увек немамо ништа конкретно. Претпоставља се да постоји предиспозиција како ће људи реаговати ако добију инфекцију", појашњава она.



У Клиници Мејо лече се и пацијенти заражени вирусом корона, али та здравствена установа није имала велики ударац, са огромним бројем ковид пацијената, као установе у Њујорку и Калифорнији.



Докторка каже да је упозната са ситуацијом у Србији и да зна да је пацијентима у нашој земљи доступна терапија која се користи и на Мејо клиници.



"Ви имате одличну медицину. Питање је само организације. Што се тиче доступности свих третмана поуздано знам да имате све што се ради овде. Једино је разлика што је овде већи и богатији систем, већа контрола у издавању лекова, постоје протоколи како се ради. Не мислим да је у Србији здравство пуно лошије", каже она.



Лекари у Србији имају прилику да размене искуства у лечењу ковид 19 са лекарима у Клиници Мејо. Контакт је остварен захваљујући Фондацији принцезе Катарине, а једном недељно преко ЦЕРТАИН програма одржавају се виртуелни састанци и консултације.



"Мајо клиника директно је укључена у лечење пацијената са ковид-19 преко ЦЕРТАИН програма који води др Огњен Гајић , интензивиста. Програм омогућава лекарима у Србији да имају директне консултације у вези тежих случајева , као и редовне састанке на којима се говори о новој терапији, достигнућима", појаснила је она.



Бабовић наводи да у САД постоје различите мере које се спроводе у борби против вируса корона, да су велике разлике у приступу од државе до државе, а које мере су најбоље још се не зна.



"Још увек не знамо шта је најбоље. Рецимо, Шведска није имала пуно затварања и нису се обазирали на сва упозорења, а ево сада имају доста пацијената који су оболели. У САД мере зависе од државе до државе. Када се буде гледало са временске дистанце биће лако рећи овај је кривац што није урадио ово или оно. Данас је тешко када не знате са чиме се борите", навела је она.



Бабић није директно укључена у лечење ковид пацијена већ ради клиничке студије за пацијенте са неурофиброматозом, обољење које се манифестује развојем тумора који су углавном бенигни.



"Тренутно радим клиничке студије, испитујемо разне лекове који имају потенцијал да зауставе раст тумора или да их смање", појашњава она и додаје да су су и та истраживања погођена због пандемије ковид- 19, јер се пацијенти пласе да дођу на клинику, пласе се заразе и могућих компликација.



За њих се, како каже, организују видео визите преко интернета, ангажују лекари на локалу који прате њихово здравствено стање, а лекове им шаљу поштом.



"Комплетан систем је сада погођен. Настављам и са својим редовним послом у дијагностици и терапији пацијената са другим генетским болестима . Покушавам да што више консултација обављам као теле hеalth - преко видеа или телефона", навела је она.



На време су, каже Бабовићева, предузела неопходне мере заштите, а запослени који могу да раде од куће, раде из својих домова.



"То јесте велики ударац на финансије и клиника покушава да се опоравити од тога. Имамо доста пацијената, који болују од неких других болести, и плаше се да дођу у болницу. Са њима се гледамо преко скајпа, зума или неких других апликација и платформи. То радимо са скоро 80 одсто пацијената", каже она.



Душица Бабовић Вуксановић у САД је отишла 1992. године. Радила је две године на Клиници "Џон Хопкинс", а од 1994. године ради на Клиници Мејо.