СВИ уређаји на даљинско управљање ТЕСЛИНИ

Кочовић је истакао да је трибина посвећена годишњици рођења великог научника, пошто се родио на данашњи дан 1856, затим 125-тој годишњици од првог даљинског преноса сигнала који је Тесла урадио на импровизованом базену на Медисон Сквер Гардену, на ком је данас хала у којој Њујорк Никси играју кошарку и обележавању Дана науке, који се у Србији прославља на данашњи дан од 2006.

 Говорећи о даљинском управљању, Кочовић је рекао да данас већина уређаја, од играчака, дронова, па до летелелице "Војаџера". која је 21 милијарду километара удаљена од Земље функционишу на принципу даљинског управљања.

"Али данас, практично, шта та год вам падне на памет ради на даљински управљач. Почев од сијалица, прекидача, мобилних телефона", наводи професор.

Он истиче да Тесла није заслужан само за електротехнику и електронику, већ и за машинство, с обзиром да има доста патената у тој области. "Један од најпознатијих је брзиномер. До тада су аутомобили ишли без мерача брзине. Затим ту је Теслина турбина, па је после тога настао мењач на бази тих патената", навео је Кочовић.

Додаје да је тешко је рећи како је дошао на ту идеју даљинског управљања. Наводи да је Тесла пре тога радио на генераторима наизменичне струје и завршио је своју причу на на електрани Адамс на Нијагорари. После тога, каже, одлучио се да пресече две жице и онда су та два дела жице кроз ваздух проводила електромагнетне таласе.

 "Он је све тада то знао, један један који је то и практично урадио. Када је пресекао жицу и додао мало механике на пресеченим жицама, које су у ствари биле антене, управљао је бродићем у језеру на Медисон Сквер Гардену.

 Касније је одатле настало још пар патената. Све летелице и дронови које данас знамо такође су на том принципу", истакао је Кочовић.

 Додао је да је Тесла 1897. направио механички осцилатор и практично је са њиме изазвао осцилације у центру Њујорка у својој лабораторији и полиција је дошла да интервенише. Тај уређај је Тесла ударио чекићем јер није могао да га искључи и да не би дошао у ситуацију да објашњава шта ради.

"Земљотресна машина је била клипна машина коју је залепио за челичне стубове своје лабораторије. Почео је да се тресе прво тај стуб па онда зграда и на крају цео кварт. Онда су грађани који су ту живели рекли "то онај луди Тесла" и отишли у полицију, а полиција је послала читав кордон својих припадника", наводи Кочовић. Каже да, колико је познато, та машина више никада није употребљена, али да ти патенти и нацрти још увек постоје и да то није ништа компликовано.

"Та машина не може да изазове велике земљотресе, већ само локалне потресе, као што војници који прелазе преко моста изазову вибрирања моста. То је на том нивоу", наглашава Кочовић. Познат је и случај вибрационе плоче коју је он тада направио, а једна таква може да се види и у селу Јабука, са оригиналним Теслиним осцилатором.