Сви геопросторни подаци државних институција на веб сајту
БЕОГРАД: Сви геопросторни подаци државних институција у Србији, попут оних о објектима, земљишту, саобраћајној инфраструктури, хидрографији, заштићеним подручјима, биће стандардизовани и у дигиталном формату путем веб сервиса доступни јавном сектору, привреди и грађанима.
То је предвиђено Предлогом закона о националној инфраструктури геопросторних података (НИГП), што је први законски предлог који је парламенту упутила влада на челу са Аном Брнабић.
Стручњаци кажу да су геопросторни подаци данас национални ресурс, а у развијеном свету 90 одсто свих одлука које се доносе на државном нивоу базирано је на просторним подацима.
"Данас су многи подаци безвредни уколико немају просторну компоненту, тако да ти подаци који су део НИГП обухватају не само податке као што су ортофото, катастарске парцеле, објекти, начин коришћења земљишта, путну и жлезничку инфраструктуру, него, између осталог, и статистичке податке и податке важне за заштиту животне средине и просторно планирање", рекао је за Танјуг шеф одсека за успостављање и развој НИГП Дарко Вучетић.
Процењено је да цео посао на успостављању ефикасног НИГП треба да буде завршен до 2021. године, а Вучетић наводи да када Србија постане чланица ЕУ, тај посао мора да уради на истом ниву на ком су то урадили, рецимо, Французи или Немци.
У томе види велики изазов и посао који захтева пуно рада и времена.
НИГП су, како је предложено законом, метаподаци, скупови и сервиси геопросторних података, мрежни сервиси и технологије, споразуми о дељењу, приступу и коришћењу геопросторних података, као и механизми координације и праћења, процеси и поступци који су установљени, којима се управља и који се стављају на располагање.
Посебан циљ НИГП-а је успостављање инфраструктуре која олакшава приступ информацијама о животној средини, али и осигурава јавни приступ и уклања препреке за размену података између државних органа на националном нивоу и у оквиру прекограницне сарадње.
Вучетић подсећа да већина тих података већ постоји на националном нивоу, те да је могуће прегледати их на геопрталу NIGP-agеosrbija.rs и најавио ускоро његово унапређење.
Овим законом се у правни систем уводи ИНСПИРЕ директива ЕУ која је део поглавља 27 у преговорима са ЕУ које се односи на заштиту животне средине.
Доношењем овог Закона се детаљно регулише шта треба урадити како би се формирао ефикасан НИГП укључујући, између осталог, и развој правног и техничког оквиракако би се ти подаци на најефикаснији начин користили од стране државних институцијаи понудили привреди и грађанима", рекао је Вучетић.
При изради Предлога закона, каже Вучетић, помагале су и колеге из Холандије, Словеније, Шведске, Норвешке.
"Имамо помоћ и од Светске банке, УН ФАО и др. Врхунски експерти су радили на овом закону који је тренутно у скупштинској процедури. Надамо се да ће врло брзо бити усвојен. Тај закон ће дати велики допринос напретку државе Србије на Дуинг бизнис листи, развоју е-управе и дигитализацији процеса рада државних институција", наглашава Вучетић.
Геоподаци се, како пише у предложеном закону, односе на одређене теме које су систематизоване у три групе.
У првој групи су координатни референтни системи, географски мрежни системи, географска имена, административне јединице, адресе, катастарске парцеле, транспортне мреже, хидрографија и заштићена подручја, док другу групу чине висине, земљишни покривач, ортофото и геологија.
У трећој су статистичке јединице, зграде, тло, коришћење земљишта, здравље људи и безбедност, водови и јавни сервиси, системи за праћење квалитета животне средине, производни и индустријски системи, системи за пољопривреду и аквакултуру, распрострањеност становништва, зоне природног ризика, атмосферски услови, биогеографски региони, станишта и биотопи, распрострањеност врста, енергетски и минерални ресурси...