Сви докторати одбрањени од 2012. на интернету
БЕОГРАД: Универзитетска библиотека од 2012. године објављује докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Београду, каже заменик управника Библиотеке Адам Софронијевић и додаје да су сви ти докторати доступни на интернету, а да је намера да српској и светској јавности буду доступни и докторати одбрањени пре 2012. године, али да постоје резерве неких аутора да дају сагласност за то.
Софронијевић објашњава да је Универзитет у Београду 2012. у циљу промовисања српске науке увео јавно објављивање одбрањених докторских дисертација и да то ради Универзитетска библиотека, која годишње јавно презентује између 600 и 800 тих радова, а да се, када је речо оним раније одбрањеним, то ради од 2013.
Како каже програм ретроспективне дигитализације дисертације има две фазе.
Техничка фаза која подразумева израду дигиталног фајла релативно се брзо обавља, док се потешкоће јављају у другој када је неопходно, како каже, добити сагласност аутора да њихова дисертација буде објављена на интернету.
У том сегменту имамо много већи застој, проблем је наћи ауторе и ступити са њима у контакт. Други проблем, који је мени необјашњив, јесте резервисаност аутора да потпишу сагласност и пристану да се њихова дисертација јавно објави, казао је Софронијевић за Танјуг.
Напомиње да се без дозволе аутора не могу објавити дисертације и да је за око 16.000 дисертација одбрањених пре 2012. потребна сагласност, те да су, од неколико десетина захтева које су недавно послали ауторима , добили свега неколико одговора.
Покушавамо да интензивирамо тај процес, али постоји неодлучност аутора, каже саговорник Танјуга.
Упитан да ли међу ауторима којима су послали захтеве за одобрење има јавних личности од којих није стигао одговор, рецимо, Бојана Пајтића и Раше Карапанџе, који су узимани као пример за став да би јавности требало да буду доступни сви докторати, каже да Пајтић није послао одобрење, док је дисертација Карапанџе доступна у отвореном приступу репозиторијума у Шпанији.
Позивам Пајтића да што пре да сагласност, јер сам сигуран да је његова дисертација квалитетна и да је потребна на увид српској и међународној јавности. Пошто је дисертација Карапанџе у слободном приступу, ми ћемо је преузети и додати дисертацијама наших научника одбрањеним у иностранству, јер желимо да их сачувамо на једном месту, навео је Софронијевић.
Он је појаснио да се сада све одбрањене дисертације аутоматски објављују, а да је на почетку када је Универзитет у Београду 2012. увео јавно објављивање, такође тражена сагласност аутора.
Као позитиван пример из тог периода он је навео Синишу Малог, не улазећи како каже као библиотекар, у актуелна догађања везана за његов докторат, који је сагласност дао истог дана када му је она затражена, а у то време, 2013. био, напомиње, градоначелник Београда, и претпоставља заузет човек.
Софронијевић подсећа да се дисертације које дигитализује Универзитетска библиотека складиште у централни портал европских дисертација ДАРТ који садржи више од 800.000 дисертација из 28 европских замаља и додао да су српске дисертације међу првима у региону објављене на том порталу још 2012.
Он је позвао све докторе наука који су своје дисертације одбранили пре 2012.године да се јаве Универзитетској библиотеци и дају сагласност да се њихову радови ставе на увид јавности чиме се, како истиче, даје велики допринос науци у Србији и представљању српксе науке свету.
Тако би аутори допринели да српска наука буде још видљивија, да се њихови резултати виде и у Србији и у свету и да Универзитет у Београду има бољу позицију на Шанганској листи, закључио је.
