Светска недеља дојења од 1. до 7. августа
БЕОГРАД: У више од 170 земаља света се од 1. до 7. августа обележава Светска недеља дојења како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу, а како се ове године обележава у јеку пандемије вируса корона, истиче се да вирус до сада није нађен у млеку ниједне ковид позитивне мајке.
Како се наводи у саопштењу Националног програма за подршку дојењу, за сада не постоје докази да се вирус преноси дојењем, али је доказано да дојење смањује морталитет новорођенчади, одојчади и деце и доживотно утиче на имунитет.
И у епидемијама и свим природним катастрофама то је најважнији природни ресурс за исхрану новорођенчади и одојчади.
Наиме, Светска алијанса за подршку дојењу иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „Подржи дојење - за здравију планету".
Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.
Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном.
Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота.
Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама.
Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.
Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености.
Осим тога, мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада.
Дојење доприноси смањену емисије угљен-диоксида. Са друге стране, производња и потрошња адаптираних млечних формула има негативан утицај на животну средину односно доприноси исцрпљивању природних ресурса, деградацији животне средине и емисији гасова стаклене баште.
Зато Светска здравствена организација и Уницеф препоручују рано започињање дојења - први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја, искључиво дојење током првих шест месеци живота, континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота.
Само око 40 одсто свих беба рођених у току године искључиво се доји до шест месеци старости, а само 45 одсто наставља дојење до друге године живота.
Често постоји недостатак подршке дојењу, било у здравственом систему, на радном месту или у заједници, а недостатак породиљског/родитељског одсуства и подршке на радном месту представља велики изазов за оптимално дојење.
У саопштењу Националног програма за подршку дојењу истиче се да је друштвена подршка дојењу од великог значаја, а да за мајке и очеве постоји и Саветовалиште за дојење које је врста подршке коју директно пружају обучени здравствени радници и саветници.
Сваке године, у оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" расписује конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа у Србији.
Циљ конкурса је да се подстакне здравствено-васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
Ове године, због актуелне ковид-19 пандемије, конкурс ће бити расписан на јесен.
