Стручњаци: "Рампа" на половњаке, у ЕУ они иду под пресу

У нашој земљи половњака има више од пола милиона, процењује председник Асоцијације Милош Петровић, поводом новог програма Европске комисије "Грин дил", а којим ЕУ успоставља нове приоритете у правцу још виших стандарда заштите животне средине и борбе против климатских промена.



Србија ће рампом на увоз возила које је Европа избацила из употребе због загађења, субвенционисањем набавке електричних и хибридних возила, већом употребном обновљивих извора енергије, али и усвајањем прописа у области заштите животне средине моћи да допринесе програму "Грин дил".



Крајни циљ је да Европа до 2050. постане први континент без штетне емисије угљен диоксида.Петровић додаје да је зато важно да се заустави увоз возила са моторима Евро 3 и 4, јер су она, између осталог, и опасан рециклажни отпад кога Европа жели да се реши.



У Србији таква возила често завршавају бачена крај пута чиме постају током времена озбиљан загађивач земљишта и водотокова.Петровић каже да је важно да држава почне да субвенционише увоз електричних и хибридних возила која не загађују ваздух, а штеде кућних буџет јер на сваки километар троше један динар.



"У Србији је од када постоји тржисте аутомобила до данас регистровано само 148 електричних возила а ове године десет. Најпродаванији су Фолксваген ап, Голф и БМВ и3", рекао је он.Ове године је, каже, регистрација хирбидна возила била изненађујуће велика а таквих возила има око 500 у нашој земљи.



С обзиром на глобалне трендове у области енергетске ефикасности, једно од главних поља на којима је могућа уштеда, представља област транспорта.Поред тога, за око 30 одсто укупне емисије ЦО2 у свету одговоран је транспорт.



Имајући то у виду, електрични аутомобили, према оцени стручњака, са свим својим предностима представљају одговарајућу алтернативу, а њихова употреба се повећава, како на глобалном нивоу, тако и код нас.Један од глобалних лидера у производњи пуњача за електричне аутомобиле, а који послује и у Србији је Шнајдер Електрик.



Широм света ова компанија има преко 100.000 пунктова за пуњење електричних возила.Подаци показују да је чак 76 одсто од укупног броја пуњача у ЕУ сконцентрисано у само четири земље Европске Уније: Холандији, Немачкој, Француској и Великој Британији.



Процена је да ће до 2025. године број електро пуњача у Европи нарасти на два милиона, кажу у овој компанији.



"Када је рец о Србији и земљама региона, у Србији и Црној Гори примећен је тренд пораста испоручених и уграђених пуњача за електро возила и ту се полако приближавамо земљама које су по питању електромобилности већ одмакле и које су предводници тог тренда", рекли су Танјугу у Шнајдер Електрику.



На територији Србије испоручили су приближно 100 електро пуњача.У Београду су њихови пуњачи инсталирани на више локација од којих су становницима престонице најдоступнији пуњачи у реконструисаној гаражи на Обилићевом венцу.



Ресорни министар Горан Триван рекао је за Танјуг да ће министарство покушати да део средстава из бужета одвоји за субвенције за куповину електичних или хибридних возила. "Хрватска у субвенције за електрична и хибридна возила улаже два милиона евра, а Словенија четири, што је важно као податак ако желимо чист ваздух", рекао је Триван.



Европа ће нас, каже, притискати да одустанемо од угља и осталилх фослилних горива, односно да користимо друге прихватљиве и обновљиве изворе енергије.Сматра да је ситуација око загађења не само у Београду, Србији и региону, у моменту када не раде топлане и индивидуалне котларнице, без сумње указала на проблем загађења која потичу од саобраћаја.



Ако се изузму постројења попут Обреновца, имамо велика загађења у саобраћају, а разлог је тај што годишње увозимо између 100.000 и 150.000 полових возила сумњивог квалитета, рекао је министар.



"Када се та цифра помножи са пет година, видимо да постоји најмање 600.000 возила која стварају загађење", каже Триван.



Држава је спремна, додаје, да помогне локалним самоуправама да раде на гашењу индивидуланих котларница, а важно је појачати и коефицијент енергентске ефикасности јавних и приватних објеката широм Србије.