Штрбац: Решење питања несталих интерес и Хрватске и Србије

"Видео сам на састанку да су били и представници комисија за нестала лица, као и породице несталих са обе стране и понављам, овај састанак на највишем нивоу могао би да одблокира односе", рекао је Штрбац за Танјуг.



Крајем августа прошле године, подсећа он, био је састанак породица несталих из целог региона у Загребу, где су били председници хрватске и српске комисије, Стјепан Сучић и Вељко Одаловић, који је напустио састанак, након што је Сучић почео причу да "све зло долази из Србије, која је агресор".



То је, истиче Штрбац, додатно блокирало рад комисија.



Са данашњим даном, на Веритасовом списку има 1.811 несталих и то су углавном Срби, или они који су живели и ратовали са Србима, који не морају бити српске националности, а од те бројке, чак 71 одсто, односно 1.293 особе су цивили, док је 28 одсто, односно 499 - жена.



С друге стране, Хрвати, како каже Штрбац, имају друге бројке и позивају се на списак несталих у Хрватској који је израдио Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), и траже 1.945 особа.



Штрбац указује да су Хрвати "направили маневар који им иде у корист", па су рекли да су сви који су нестали 1995. године - Срби, а сви који су нестали ранијих година, посебно 1991. и 1992. - да су Хрвати. 



"То није тачно и то је једна манипулација које се држе до данашњег дана. Ових дана, они су сви брујали да је међу тих 1.945 људи - 814 из 1995. године и да су то Срби, а да је из prеthodnih година остатак, односно 1.131 и да су то Хрвати", истиче Штрбац.



Манипулација је, јер, како објашњава, у времену када је изашла књига МКЦК, у њој је било 421 лице српске националности са листе Веритаса, везаних за период пре 1995. и то је, подвлачи Штрбац 27 одсто, односно скоро трећина, тако да је немогуће да су то све Хрвати.



Према Веритасовим подацима, наводи Штрбац, од 2001. године до сада, са подручја Хрватске ексхумиран је 1.451 леш, а и Хрвати и Срби су сагласни да су све то српски лешеви, док је, од те бројке, до сада идентификована 1.061 особа. 



"Значи, сада тренутно ексхумираних, а неидентификованих има 390. Ти посмртни остаци чекају или у Загребу, или су негде остали на терену, а извађене су кости за ДНК. Имамо и 305 регистрованих гробних места, која тек треба ексхумирати, Хрватска нам је дала податке за 106 места. Има појединачних, али углавном су то групне гробнице", каже Штрбац.



Хрвати су, објашњава он, у акцијама "Бљеску" и "Олуји" убијали Србе, војнике и цивиле, након чега је за њима ишла њихова комисија за санацију терена, прикупљала лешеве, сликала их у стању у каквом су их нашли, описивала обућу, одећу, личне ствари, правила протоколе, што је служило да се касније могу лакше идентификовати.