Сто година Гимназије „Јан Колар” у Бачком Петровцу
Гимназија „Јан Колар” с ученичким домом у Бачком Петровцу јуче је свчаношћу у Гимназији и академијом у Словачком војвођанском позоришту обележила 100. годишњицу оснивања.
Та образовна установа је, осим словачке штампарије у Бачком Петровцу, прва национална институција војвођанских Словака на овим просторима и основана је у Краљевини СХС 1. октобра 1919. године, годину након присаједињења Баната, Бачке и Срема Краљевини Србији. Јуче је у школском дворишту откривен споменик Јану Колару чије име Гимназија носи.
– Гимназија „Јан Колар” је једина гимназија која с комплетним наставним програмом на словачком језику постоји мимо граница Словачке Републике већ 100 година – рекла је за „Дневник” директорка гиназије Ана Медвеђ. – У данашње време имамо и одељење општег смера и на српском језику, а што је најважније, 70 одсто ученика ове гимназије је завршило високе школе, међу њима има много доктора наука и чак две ректора универзитета у Братислави. Овде се школовала и школује се комплетна словачка интелигенција из целе Војводине и Србије. Поједини наши ученици су били и министри у некадашњој Југославији.
Она је истакла да су Словаци поносни на своју гимназију, која, поред Гимназије у Срмеским Карловцима и Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, спада у елитне гимназије с високим реномеом на овим просторима. Како је навела, ученички дом Гимназије постоји 23 године и спада у пет најквалитетнијих школских домова у Србији. Прворазредна мисија Гимназије је била, и до данас јесте, школовање првенствено словачког народа у овим карјевима. Пружањем образовања на словачком језику током целог века доприноси учвршћивању националне свести и припадности словачкој националној мањини у Србији. У Спомен-књигу Гимназије уписао се и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, некадашњи ученик те образовне установе:
„Сећам се да је те 1989. године, када сам постао гимназијалац, прослављено седам деценија од њеног оснивања. Тридесет година касније, имам неизмерну част да исписујем ове редове које ће читати неки нови гимназијалци, и то у години када једна од најстаријих и најугледнијих образовних установа у Војводини – моја гимназија ’Јан Колар’ – прославља својих првих 100 година. Гимназија од једног века за мене је била више од обичне школе. Била је моја животна школа. Научила ме је да боље разумем моје комшије, њихов језик и културу, да на почетку уласка у свет одраслих схватим шта значи говорити различитим језицима, а одлично се разумети.”
Покрајински посланик и директор Културног центра „Кисач” Павел Сурови је такође био ученик петровачке гимназије
– Веома сам поносан на то што сам био ученик ове гимназије, која је изграђена на зеленој површини у готичком стилу далеке 1923. године захваљујући томе што су Словаци сарзели и у културном и у политичком смислу и окупили се, прво око оснивања ове образовне институције, а потом и око изградње, јер Гимназија је изграђена великим делом новцем словачког народа, а делом и уз финансијску помоћ регента Александра Карађорђевића и ево, Гимназија постоји већ 100 година – навео је Сурови. – За мене је ова установа „фабрика” из које су изашли словачки великани, професори, књижевници...
Казао је да је Гимназија била симбол духовног напретка словачког народа на овим просторима, захваљујући њој народ, који је пре сто година углавном знао само за обраду тврде земљу, издигао се. Сурови се радо сећа својих професора географије, филозафије, биологије који су, како је навео, научили ђаке да мисле својом главом, да ходају светом отворених очију.
– Захваљујући професорки Гимназије која и данас предаје ђацима, видели смо свет. Водила нас на путовања, најпре да упознамо своју домовину Србију, а након тога и друге државе – рекао је Сурови.
У историји Гимназије било је неколико одличних директора, међу њима и Самуел Спелак, који је по струци био професор биологије и хемије. Његов син Зорослав Спелак, професор на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду овако се сећа свог оца:
– Био је велики локалпатриота – навео је Спелак. – Он је, заправо, у ову институцију уложио свој живот. Тада је ова институција имала такву вредност за људе да су били спремни да цео свој живот и каријеру уложе у њу.
Прича да је, када су били матурски испити, из „Винче”, која је у то време била јак нуклеарни институт, долазио да испитује ђаке Јарослав Лабат, бивши ученик Гимназије, који се касније школовао у свету и постао светски стручњак.
– Циљ је био да се ученици Гимназије инспиришу – каже професор Спелак. – Мени је сад жао што је данас Гимназија на ниским гранама, има огромних проблема и са ђацима и с унутрашњом организацијом, која није дорасла овој великој традицији. Стогодишња традиција тражи јаке, разумне и часне људе који имају визију и статегију – сматра професор Спелак.
Е. Марјанов
Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник” уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.
