Србија прва земља у региону која је направила свој суперкомпјутер. Ево у ком граду су га српски програмери направили да идемо у корак са светским трендовима
Суперкомпјутер обавља исту функцију чувања и обраде података као и обичан лични рачунар, али толико брзо и у невероватно великом обиму, да је то готово немогуће замислити.
Унутар суперкомпјутера налази се неколико кластера процесорских јединица које помажу у обављању операција милион пута брже од просечног лаптопа или десктоп рачунара. Док се старији рачунари мере у ИПС (инструкције у секунди), суперкомпјутери се мере у ФЛОПС(операције са покретним зарезом у секунди). Што је већи број, то је моћнији суперкомпјутер.
Тренутно најбржи суперкомпјутер на свету је Фронтиер, који је развио Хјуит Пакард Ентерпрајз (Hеvlеtt Пацкард Ентерприсе), који се налази у држави тенеси у Сједињеним Америчким Државама. Суперкомпјутер је коштао невероватних 600 милиона долара, а сваки од његова 74 ормарића тежак је око 3.630 килограма. Управо је ове године тај компјутер свргнуо са трона најбржи јапански суперкомпјутер Фугаку, који је раније носио ту титулу. Фронтиер је први светски суперкомпјутер ексаскала, што значи да може да изврши један квинтилион израчунавања са помичним зарезом (који се такође називају екафлопс или ЕФЛОПС) у секунди. За референцу, Apple-ov најмоћнији М1 Ултра чип има брзину од око 21 терафлопс или ТФЛОПС (један трилион ФЛОПС). И иако је то импресивно, бићете изненађени када сазнате да је суперкомпјутер Earth СИмулатор јапанског технолошког гиганта НЕЦ Цорпоратион већ достигао брзину од око 36 терафлопса још 2002. године!
Сада када смо прочитали колико су брзи ови рачунари, хајде да видимо шта они заправо раде? Каква је корист од њих? Суперкомпјутери се могу користити у било којој области која захтева обраду великих количина података. Ево неколико примера:
За покретање симулација
Покретање симулација је одличан начин да се предвиди исход активности, а да се то не уради. На пример, симулације лета помажу у разумевању атмосферског отпора и стварању више аеродинамичних дизајна. Ово помаже да авион буде безбеднији и економичнији. Други пример је извођење симулација нуклеарних тестова и извођење експеримената и демонстрација за војну употребу. Тестови који се могу изводити у симулацији би иначе морали да се изводе са стварном опремом која кошта вишеструко више.
Научна истраживања
Научници обично раде са великим количинама података, а суперкомпјутери олакшавају посао тако што брже производе резултате. Током протеклих година, ИБМ-ов Суперкомпјутерски самит је помогао у истраживању низа корисних ствари, омогућавајући истраживачима да, на пример, изврше „веома велики број прорачуна у епидемиологији, биоинформатици и молекуларном моделирању“. Суперкомпјутери су такође корисни за научнике НАСА-е да „симулирају кретање ваздушних маса и воде око планета да би проучавали климу Земље, тражили егзопланете, проучавали понашање црних рупа или дизајнирали аеронаутичка или свемирска возила“.
А где је Србија?
Србија је 2021. године почела да користи свој први суперкомпјутер у Државном дата центру у Крагујевцу. Овај Суперкомпјутер високих перформанси вреднан око 2 милиона евра испоручила је компанија Nvidia која је развила ту технологију. Србија је прва у региону која је 2021. године имала суперкомпјутер, а приликом обраћања грађанима, 8. августа, премијерка Ана Брнабић најавила је куповину још једног супер рачунара за Србију.
Свака држава која држи до развоја треба да поседује овакве рачунаре, јер су они кључни за одрживост економије, развој науке и државне управе. Постојање овог супер рачунара у Србији доноси информатички бум.
Приликом отварања Државног дата центра у Крагујевцу, те 2021. године, председник Србије Александар Вучић између осталог подсетио је на изјаву Стива Џобса који је рекао да је “иновативност способност да се промена перципира као прилика, а не као претња”. “Суперкомпујтери, вештачка интелигенција су шанса и за Србију, можемо да будемо технолошки ‘хаб’”, истакао је тада Вучић.
И заиста, Србија наставља да незадрживо иде напред, у корак са најсавременијим информационим технологијама. Развијајући ове технологије, имплементирајући их у развој државе и у планирању да се се најновије технологија што пре развију или донесу у Србију, држава и њено руководство показују посвећеност напредовању и бољем животу грађана у свим сферама.
Војводина уживо