Српска царина од 1804. до 1914. на изложби
Малом броју људи је познато да на самом улазу у зграду Управе царина, у великом холу са десне стране, постоји стална изложбена поставка о развоју царине у Србији.
Ослоњена на царинску монографију историчара др Драгана Крсмановића, изложба прати развој ове важне државне службе у Србији, која је од свог настанка, 1804. године, до данаших дана прошла дуг и тежак пут у свом институционалном израстању.
У првом, доњем нивоу, у витринама могу се видети најважнија документа о оснивању “ђумрукана”, односно царинарница, на територији тадашње Србије, као и прописима о раду и развоју царинске службе у сваком од наведених периода.
Посебна пажња посвећена је уредбама из 1833. године, када је Београдски везир царинарницу предао Кнезу Милошу, потом „Закону о устројству ђумрука“ из 1863. и коначно законском акту из 1893. године, којим су учињене корените реформе у организацији царинске службе.
Интересантно је да су изложени и разни предмети који су били потребни за обављање царинске службе, оружје цариникаустаника, најстарији пронађени пасоши, најстарији бројеви листа „Цариник“ итд. Реконструисане су и најстарије царинске униформе из 1899. и 1913. године. Горњи ниво изложбе илустрован је материјалом и фотографијама који дочаравају Србију у периоду од 1804. године до Првог светског рата.
Србија у доба владавине Кнеза Милоша имала је укупно 16 пограничних царинарница, и то: Шабачку, Митровачку, Остружничку, Вишњичку, Грочанску, Смедеревску, Дубравичку, Рамску, Варваринску, Јасеничку, Обрешку, Ливадашку, Црквеначку, Горњоморавску, Доњоморавску и Виничку. Најзначајнија је била Београдска царинарница, коју је до предаје Кнезу Милошу 21. децембра 1833. године држао непосредно београдски везир.
Сваки од поменутих периода прате географске карте и путописи чувених странаца Константина Јиречека, Феликса Каница, Мери Е. Дарам, Ханса Фогла, у којима су описани сусрети са српским царинским службеницима на граничним прелазима.
Мало је познато де су прве представе београдских театарских група игране у Театру на ђумруку-згради тадашње Београдске царинарнице.
Презентованим материјалом, сликама царинарница и цариника познатих и непознатих уметника 19. и 20. века аутор изложбе др Ђорђе Костић и ентузијасти из Групе за односе са јавношћу Управе царина желели су да укажу на две важне чињенице.
Ретки су они који знају да су у појединим периодима свог живота цариници били и Вук Karayić, реформатор азбуке, Димитрије Давидовић, попечитељ и писац Сретењског устава, Сима Милутиновић Сарајлија, песник и Његошев учитељ, Борисав Станковић, један од најзначајнијих писаца српског реализма, велики српски песник Владислав Петковић Дис, Милутин Ускоковић, књижевник, правник, наш први доктор наука, који је докторат на тему царинске уније и међународног права одбранио 1910. године у Женеви.
Прва је настанак и развој царинске службе, као важне институције, на територији Србије од почетка 19. века, па до Првог светског рата, а друга је, царина-као део једног друштва која се заједно са њим и развијала, неотуђена од њега, пратећи успоне и падове, све до данас, када је она компетентан и модеран систем у којем се интензивно ради на приближавању најбољој светској пракси.
Дубравка Николић