Србија годишње губи 50 милиона евра на ПЕТ амбалажи

Сви ови производи пакују се у пластичне флаше за једнократну употребу, а завршавају углавном у кантама за смеће или на некој од 3.500 дивљих и стотинак званичних депонија. Процењује се да се у Србији на депоније годишње баци око 50.000 тона такозване ПЕТ амбалаже јер или не постоје посебни контејнери за њихово одлагање или их има веома мало. Тиме што се пластичне флаше бацају и не одлажу на прави начин, а самим тим и не рециклирају, Србија годишње губи око 50 милиона евра.

Еколози тврде да отпад није смеће већ нови извор секундарних сировина, подсећајући да се у Србији рециклира свега 15 одсто отпада, док је у Европској унији тај проценат 50 одсто. Указују и на чињеницу да су депоније у Србији све веће, а да у исто време фабрике за рециклажу амбалажног отпада не могу да попуне своје производне капацитете па морају да увозе пет амбалажу за рециклажу.

Према речима председнице Српске асоцијације рециклираног амбаалажног отпада Кристине Цвејанов, сакупљачи ПЕТ амбалаже у просеку добијају око 180 евра по тони сакупљеног отпада, а уколико сами сортирају ПЕТ отпад по бојама, могу да зараде и 250 евра по тони. Неформални сакупљачи, како истиче Кристина Цвејанов, отпад сакупљају из комуналних контејнера или са

депонија и углавном их предају приватним предузећима регистрованим за сакупљање отпада. У псоледње време све више јавних комуналних предузећа почиње да се бави откупом отпада од неформалних сакупљача или их пак ангажују да сакупљају отпад са локалних депонија.

- Индивидуани сакупљач отпада, који свакодневно отпад сакупља из комуналних контејнера, у просеку месечно сакупи највише тону ПЕТ отпада – оценила је Кристина Цвејанов. - Да би то успели, морају дневно да раде од 10 до 12 часова и пређу између 30 и 50 километара. Неповољни временски услови значајно утичу на обим сакупљања, тако да је током зиме сакупљање отпада далеко мање, а породице неформалних сакупљача углавном живе само од социјалне помоћи. Због тога већина сакупљача страхује да би регулисањем правног статуса индивидуалног сакупљача секундарних сировина и решавањем њиховог здравственог и пензионог осигурања, њихове породице изгубиле право на социјалну помоћ, која им је неопходна. Неформални сакупљачи су невидиљива рука зелене економије у Србији и крајње је време да држава упали светло и осветли им пут.

Љ. Малешевић

Бачка Паланка позитиван пример

Сакупљачи сакупе 70 одсто количина отпадне амбалаже као што су пластика, папир, лименке и стакло. У нашој земљи је мало општина које имају разврстан отпад, али, ипак, има и другачијих итиван пример. Бачка Паланка је општина која има 80 одсто територије, укључујући и села, покривена контејнерима за пластични и метални амбалажни отпад. Добар пример су и општине Кула, Сомбор, Врбас...