Србија годишње “прозведе” и до 1, 7 тона отпада по становнику
БЕОГРАД: У Србији је само током 2018. године настало 11,6 милиона тона отпада, тачније 1,7 тона по становнику, а недавно спроведена ревизија управљања индустријским отпадом показала је да не постоји довољно ефикасан надзор и кординација надлежних субјеката услед чега расту, како количине тог отпада, тако и губици.
Посебно брине податак да су приходи буџета од 2014. до 2018. године били мањи за 6,7 милијарди динара, и то само због увоза половних возила, која после неког времена иду у отпад.
Стручњаци и пословне асоцијације указују на чест случај да увозници половних возила не плаћају накнаде за њихово збрињавање, а најчешће избегавају плаћања еко таксе приликом увоза половних возила преко приватних лица, гашењем регистрованих фирми након увоза одређеног броја возила или њиховим намерним увођењем у стечај.
У Центру за рециклажу Београд указују да је зато важно да надлежне институције, пронађу модел који ће спречити такве злоупотребе.
За ефикаснији систем наплате еко таксе за возила, требало би повезати Царину, Агенцију за заштиту животне средине, Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија, ради ефикасније контроле увозника, дистрибутера и произвођача који возила стављају на тржиште Србије, каже Слободанка Стаменић, референт за екологију и ПР Центра за рециклажу.
Возила спадају у опасан отпад и њихова рециклажа је прописана посебним Правилником према коме такса тренутно износи 12.000 динара по тони возила.
То су наменска средства и требало би да се преусмере на рециклажну индустрију за збрињавање отпадних возила, објашњава Стаменић за Танјуг.
Каже и да уколико се не рециклирају на прописан начин, опасне компоненте из возила могу изазвати загађења земљишта и воде, али и угрозити здравље становништа.
Милош Петровић из Српске асоцијације увозника возила и делова указује да већ три године упозоравају на проблем неплаћања такси и додаје да годишње у Србију уђе 150.000 возила, већином преко физичких лица.
У неким државама је ограничено да једно лице до три возила може на своје име да увезе и зато мислимо да и код нас треба да се ограници тај број, и да се такса плаћа по емисији загађујућих материја, а не количини, односно тони, наводи Петровић.
Тако би се, каже, много више новца слило у бужет и не би могло тако масовно да се избегава плаћање еко таксе.
Указује да се иста такса сада плаћа и на увоз хибридних, односно еколошких аутомобила.
Ревизори наводе да је проблем недовољна координација између надлежних за управљање отпадом, инспекцијски надзор, као и недовољно поуздан систем издавања и одузимања дозвола за управљање отпадом.
За период од 2016. до 2018. утврђен је раст количине произведеног отпада са 9,2 милиона тона (2016) на 11,6 милиона тона (у 2018).
Подаци показују да око 80 одсто произведеног индустријског отпада у Србији остаје на локацији самог произвођача, што указује на низак проценат третмана индустријског отпада, као и на недовољно коришћење отпада као сировине, упозорили су такође ревизори на представљању резултата анализе прошле недеље у Београду.
