Совиљ: Од среде температура у паду, у петак 25 степени
БЕОГРАД: Веома топло време у Србији задржаће се до среде, 6. јула, када се очекује пад температуре за пет, шест степени, а право освежење стиже у петак, када ће максимална температура бити 25 степени, изјавио је метеоролог РХМЗ-а Слободан Совиљ.
Он је за Танјуг рекао да ћемо и данас, али и у понедељак и уторак на снази имати наранџасти метеоаларм који, подсетио је, подразумева максималне температуре у већини места око 35, 36 степени.
Навео је да се са приливом хладнијег ваздуха из средње Европе, који се очекује у току ноћи између уторка и среде, очекује пад температуре за пет, шест степени, тако да ће у среду и четвртак максимална температура у већини места наше земље бити око 30 степени.
Метеролог је додао да ће бити и спарно, зато што се у тим данима очекује учесталија појава краткотрајних пљускова праћених грмљавином.
Совиљ најављује да ће освежење у правом смислу те речи, које ће оборити температуру и за више од 10 степени, очекује се у петак и за дане викенда када ће, додао је, почети да дува и јак северни и северо-западни ветар.
Максимална температура у петак само 25 степени, а у у суботу и недељу понегде и око 20, рекао је Совиљ.
Подсетио је да је prеthodnom периоду било доста временских непогода праћених градом и олујним ветром и најавио да ће РХМЗ издавати правовремена упозорења уколико буду очекивали такве непогоде.
Према тренутном развоју времена, како је навео, шанса за појаву краткотрајних пљускова са градом и олујним ветром биће у уторак и среду, а потом у ноћи између четвртка и петка и у петак ујутру и пре подне.
Образложио је да су краткотрајне временске непогоде уобичајене и типичне за летњу половину године, када се највећи део падавина изручи у виду пљускова праћених грмљавином.
Међутим, оно што је специфично за последњих неколико година или за последњу деценију, то је да је број таквих непогода све већи и већи управо због актуелних климатских промена и пораста температуре, рекао је Совиљ.
Навео је да су лета сада топлија у просеку за 2,4 степена у односу на оно на шта смо навикли крајем 20. века, као и да се примећује да се број појаве или учесталости временских непогода повећава у последњим годинама.