Смањено оболевање и умирање од вирусних хепатитиса Б и Ц

Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" у 2018. години регистровано је укупно 615 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц, што је мање него prеthodnе године (713 случаја), и двоструко мање у поређењу са 2013. годином када је регистровано највише оболелих у prеthodnih десет година (1.112 случајева). 



Морталитет од хепатитиса Б и Ц регистрован у 2018. години је најнижи забележен морталитет у prеthodnih десет година (један смртни исход од хроничног хепатитиса Ц).



У Републици Србији током 2018. године вирусни хепатитиси су чинили пет одсто свих пријављених заразних болести. 



Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. 



Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. 



Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. 



Кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција, а основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких услуга (тетовирање, присинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. 



Пођеднако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за ињектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.



Поводом Светског дана хепатитиса у недељи од 29. јула до 2. августа биће омогућено бесплатно и анонимно саветовање и тестирање брзим тестовима за хепатитис Ц, без лекарског упута, а резултати тестирања биће доступни за 30 минута. 



Тестирање ће бити организовано у четири града: Београд (Градски завод за јавно здравље Београд), Нови Сад (Институт за јавно здравље Војводине), Крагујевац (Институт за јавно здравље Крагујевац) и Ниш (Институт за јавно здравље Ниш) у организацији Удружења пацијената са болестима јетре "Хронос", Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и мреже института и завода за јавно здравље.



У односу на акутне вирусне хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. 



У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. 



Више од 60 одсто случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. 



Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.



У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години. 



Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б (90 случајева у 2018. према 287 случајева у 2009. години). 



Најнижи ризик за оболевање од хепатитиса Б и Ц је, као и prеthodnih година, регистрован код деце узраста до 19 година. 



Највиши ризик је у узрасној групи од 30 до 39 година за хронични хепатитис Ц, и у узрасним групама преко 40 година за хронични хепатитис Б, са двоструко већом заступјеношћу мушкараца у односу на жене. 



Код највећег броја оболелих од акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц током 2018. године начин преношења узрочника је остао непознат, или су у питању незаштићени сексуални однос, коришћење нестерилног прибора за ињектирање психоактивних супстанци, медицинске интервениције, тетоважа и пирсинг.



Према проценама Светске здравствене организације у 2017. години у свету је живело 325 милиона особа са вирусним хепатитисом Б или Ц, било је 2,85 милиона новоинфицираних особа и 1,4 милиона смртних исхода. 



Ове инфекције се по учесталости налазе на другом месту међу свим заразним болестима, иза туберкулозе, при чему девет пута више људи живи са хепатитисом него са ХИВ-ом.