ШИРИ СЕ УЈЕДОМ ИНСЕКТА, БЕЗ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА, НЕМА ВАКЦИНЕ ПРОТИВ ОВОГ ВИРУСА Све о оропуш грозници од које су умрле младе особе
Због недавног пораста броја заражених и првих потврђених смртних случајева, истраживачи упозоравају на растућу претњу коју представља оропуш (Oporuche) грозница коју изазива оропуш вирус (ОРОВ) о коме се мало зна и за који тренутно не постоје ни вакцине ни посебни лекови.
BBC наводи да су крајем јула званичници у Бразилу потврдили да су две младе жене из североисточне државе Баије умрле од овог вируса који потиче од лењивца.
Куба је такође забележила први случај заразе овим вирусом, који се шири уједом мушице и комарца.
Који су ризици ове болести, како може да се дијагностикује, спречи и лечи?
Шта је ОРОВ?
ОРОВ је вирус који потиче од лењивца и шири се уједом инсеката - најчешће Цулицоидес параенсис, врстом мушице која живи на широком подручју Северне и Јужне Америке.
Први случајеви забележени су у селу Вега де Оропуш на Тринидаду и Тобагу 1955. године.
Током последњих шест деценија, истраживачи процењују да је у Бразилу забележено више од 500.000 случајева болести изазваних овим вирусом, иако признају да је овај број вероватно мањи од стварног броја заражених.
У Бразилу је ове године забележено скоро 10.000 случајева, што је огроман пораст у односу на 2023. годину када је пријављено нешто више од 800 случајева.
Већина случајева заразе у Бразилу бележи се у подручју Амазоније, где се овај вирус сматра ендемским.
Поред Бразила, током последњих деценија вирус је постао проблем јавног здравља у Перуу, Колумбији, Еквадору, Аргентини, Француској Гвајани, Панами, Боливији, и на Тринидаду и Тобагу и Куби.
Од јуне ове године, у Европи је пријављено неколико случајева у Шпанији, Италији и Немачкој, и то код путника који су се враћали са Кубе и из Бразила.
Како се преноси вирус?
Вирус се од заражене особе на друге људе преноси уједом инсеката.
Нема доказа да се шири другим путем, као рецимо додиром са кожом или ваздухом.
Међутим, у извештају Министарства здравља Бразила наводи се да докази указују да заражене труднице могу да пренесу вирус њиховим фетусима.
Још нема доказа о утицају овог вируса на трудноћу и плод, али се они истражују.
Оно што је изгледа сигурно је да се зараза све више шири међу људима услед разних чинилаца међу којима су урбанизација, крчење шума и климатске промене.
ОРОВ се такође природно јавља код примата, као што су мајмуни, као и код лењиваца, а научници сумњају да може да се јави и код неких птица.
Који су симптоми оропуш грознице?
ОРОВ може да изазове болести као и грип, сличне денга грозници.
Светска здравствена организација је сачинила списак симптома:
Изненадна висока температура
Главобоља
Бол у очној дупљи
Укоченост или бол у зглобовима
Језа
Мучнина
Повраћање
У већини случајева ови симптоми трају између пет и седам дана.
Међутим, амерички центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) кажу да се код до 60 одсто пацијената симптоми поново јављају неколико дана или чак недеља касније.
Слични симптоми се бележе и код појаве рецидива.
Није јасно шта узрокује рецидив - или се иста инфекција поново активира или се поново заразе људи који живе у подручјима где има много инсеката који преносе вирус.
Колико је смртоносна оропуш грозница?
У Бразилу су 25. јула забележена прва два смртна случаја од оропуш грознице.
То су биле две жене у двадесетим годинама, за које лекари кажу да нису имале никаквих здравствених тегоба.
Министарство здравља Бразила упозорило је да вирус такође може да узрокује оштећења на мозгу код беба које се заразе у материци.
Министарство је забележило четири случаја микроцефалије, неуролошке болести која узрокује прерано срастање лобање због чега се мозак недовољно развије - која се често повезује са зика вирусом - код новорођенчади заражених мајки.
Случај једне мртворођене бебе је такође можда био повезан са оропуш грозницом.
Али научници су сагласни да је потребно спровести додатна истраживања пре него што се потврде могуће последице по плод током трудноће.
Друге могуће озбиљне компликације су енцефалитис, акутно запаљење мозга, и менингитис, упала заштитних мембрана које обавијају мозак и кичмену мождину.
Међутим, два смртна случаја које је забележило Министарство здравља Бразила су једини до сада.
Постоји могућност да је пропуштено да се убележе могући смртни исходи међу више од 500.000 дијагностикованих случајева заразе овим вирусом током неколико деценија, или да су неки смртни исходи погрешно приписани последицама денга грознице.
Које врсте лечења су доступне?
Не постоје посебни лекови за лечење овог вируса.
Текст у научном медицинском часопису Лансету класификује епидемије оропуш грознице као „нову претњу здрављу у свету" и упозорава на недостатак истраживања о новим начинима лечења.
Министарство здравља Бразила каже да „пацијенти морају да се одмарају и лече симптоме под медицинским надзором".
Лекари могу да препоруче одређене лекове за ублажавање симптома, као на пример грознице, бола и мучнине.
Сви заражени такође треба да наставе да користе средстава против уједа инсеката, како би смањили вероватноћу уједа инсеката који би потом могли да пренесу вирус на друге људе.
Да ли може да се спречи заражавање вирусом?
Не постоје вакцине против ове инфекције.
Најбољи начин заштите од овог вируса је избегавање уједа мушица и комараца.
Здравствени органи предлажу основне мере заштите, као што су:
Избегавати подручја у којима има много комараца, посебно мушица
Постављати фиксне мрежице на врата и прозоре
Носити одећу која покрива већи део тела да се спрече уједи
Наносити средства против уједа инсеката на изложене делове коже
Одржавати чистоћу дома и околног подручја, посебно спољашњих површина где у биљке и животиње
Одводњавати подручја где су стајаће воде и биљни отпад која погодују размножавању инсеката
Мрежице против комараца могу да буду корисне, али су мање учинковите за заштиту од оропуш грознице него од сличних болести које преносе инсекти, као што је маларија, јер су мушице које најчешће носе овај вирус толико сићушне да често пролазе кроз рупице.
Одређени инсектициди, као што су делтаметрин и Н,Н-Диетил-мета-толуамид показали су се делотворним против врста које преносе овај вирус.
Позива се и на већу доступност тестова на вирус, што би убрзало дијагностиковање болести и спречило њено ширење.
Услед све распрострањенијег крчења шума и климатских промена расте ризик од ширења оропуш вируса на веће области станишта врста које га носе и стварају се нови циклуси преноса овог вируса у урбаним срединама - што је већ случај са денга и чикунгуња грозницама и зика вирусом.
(Kurir.rs/BBC на српском/Пренео: Н. В.)