САВЕТ ЗА МЕДИЈЕ: Савет за штампу и повезани медији обмањују јавност; Нису ни једино саморегулаторно тело нити су меродавни да пресуђују свим медијима
Зачуђени смо количином неистинитих и непотпуних података које у јавност преко повезаних медија као што су Данас, Време, Цензоловка и слични, пласира тело, које себе сматра јединим тумачем српске медијске сцене, наводи се у саопштењу које потписује саморегулаторно тело Савет за медије, чији су оснивачи Удружење електронских медија ЦомНет, Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС, Друштво новинара Војводине ДНВ, Удружење медија и медијских радника UMMR, Друштво новинара Ниша DNN и Асоцијација радио телевизија Србије АРТС.
Савет за штампу, новинарска удружења НУНС и УНС, повезани медији и један број такозваних медијских стручњака, који нису ни прошли поред места на ком се одржава јавна расправа, а камоли узели учесће на њој, имају интенцију да овом телу доделе улогу врховног арбитра и на тај начин преузму улогу суда, који је по Уставу и закону једини надлежан да утврђује евентуална кршења закона, и зато је важно да јавности Србије скренемо пажњу да своја саопштења, изјаве и интервјуе заснивају на нетачним и непотпуним подацима.
Прво, нетачно је да медији, који, како они кажу, највише крше новинарски кодекс, добијају највише пара из буџета. Свако ко уме да чита резултате конкурса, а нарочито последњег, може видети да су највише новца добили управо медији који подржавају рад Савета за штампу. Зашто се тако чини и шта мислимо о тој пракси, у овом саопштењу нећемо коментарисати.
Друго, Савет за штампу ни у једној држави на свету не постоји да би самоиницијативно, на основу пријава својих чланова, као што то чине чланови Комисије за жалбе, процењивало рад медија и на тај начин вештачки и фингирано продуковало статистику, већ је његова суштина да искључиво поступа по пријавама оштећених грађана.
Треће, тенденција да се Савет за штампу претвори у пуки политички инструмент и служи повезаним медијима за политичка препуцавања са највишим државним званичницима, не може се убројати у примере етичког поступања. Пракса је показала да Савет за штампу није неутралан, већ да тенденциозно пресуђује само једним медијима, а друге медије, којима је близак штити, што такође није етичка дисциплина.
Кршећи сопствени правилник о раду, највећи број жалби по разрађеном механизму упућивале су пријатељске невладине организације, као што су Аутономни женски центар и Геј лезбијски инфо центар, које уопште нису директно оштећене прилозима које су пријављивале и које је према правилнику Савета требало одбацити. Да не говоримо о срамном понашању члана Комисије Златку Чобовићу, који је истовремено и члан НУНС-а и Асоцијације медија, а који је задужен да редовно пријављује само једну групу медија из најбезазленијих могућих разлога.
Четврто, уколико Савет за штампу претендује да буде неприкосновени арбитар у етичким споровима, непримерено је да свој рад сведе на борбу за расподелу новца на медијским конкурсима. Меркантилизација етике није могућа, чак ни када хоће да је изведу они који себе годинама сматрају узвишеним и самопрокламованим етичким величинама.
Пето, Савет за штампу не може да спроводи врховни надзор над радом медија, јер се на тај начин драстично нарушава слобода изражавања и слобода предузетништва.
Шесто, у најразвијенијим демократијама света, медији имају слободу да добровољно прихвате или не признају надлежност таквих савета, полазећи од неприкосновене чињенице да је суд једина институција која је надлежна за утврђивање права у споровима било које врсте.
Навешћемо само податак да су медији у Сједињеним Америчким Државама, које с правом носе епитет пионира у слободи медија, одбили да признају надлежност таквих савета, сматрајући да они представљају инструмент ка неприхватљивој контроли штампе.
Савет за штампу не може да претендује да има ексклузивитет у оцењивању кршења етичког кодекса. Нарочито не, када постоји огроман број медија који из оправданих разлога не жели да призна његову надлежност. И зато се залажемо за то да измене и допуне Закона предвиђају могућност оснивања и других саморегулаторних тела, а прећуткивање и обмана јавности да је Савет за штампу једино саморегулаторно тело у нашој држави је тенденциозно и неприхватљиво.
Савет за медије, као друго саморегулаторно тело на нашој медијској сцени постоји и то је неоспорна чињеница коју не може сакрити ниједан самопрокламовани медијски стручњак, повезани медиј или удружење, а чију надлежност могу и не морају да прихвате сви медији, баш као што то треба да важи и за Савет за штампу.
Слобода медија не представља вредност коју може да ограничи било која група појединаца. И зато ћемо се залагати и инсистрати на изменама нацрта закона које представљају развој слободе медија и унапређење демократских вредности и слобода, а све у складу са правилима потврђене Европске и светске праксе, закључује се у саопштењу Савета за медије.