Ружић: Државна матура обезбедиће праведност, онлајн настава до петка

Он је навео да ће постојећа неуједначеност матурских испита, која се од школе до школе разликује у садржају, процедурама спровођења и критеријумима оцењивања, бити превазиђена стандардизованим тестовима за целу генерацију ученика.



‘‘Увођење државне матуре обезбедило би ефикасност система, транспарентност процеса полагања, а пре свега праведност и једнака права ученика који имају намеру да наставе школовање на факулетима и висиком школама’‘, рекао је Ружић на округлом столу о Нацрту Стратегије васпитања и образовања до 2030.године.



Додао је да ће државна матура значајно смањити трошкове ученика и њихових породица и повећати шансе за наставак школовања.



Нацртом стратегије образовања до 2030. године предвиђено је успостављање државне онлајн основне школе и гимназије, а Ружић каже да ће се државне онлине школе обезбедити квалитет наставног процеса у online окружењу у ситуацијама када је обустављен непосредан рад са ученицима, каква је ситуација са актуелном пандемијом.

Ружић је додао да ће онлајн настава у средњим школама бити до петка 12. марта, а да ће у зависности од епидемиолошке ситуације Кризни штаб одлучити како ће се настава даље одвијати.



Ружић је рекао да је према препоруци Кризног штаба Вада Србије донела одлуку да једна од мера у спречавању ширења вируса буде прелазак свих средњих школа на Онлајн наставу до 8. до 12.марта.



‘‘Сигуран сам да ћемо ове седмице имати још две седнице Кризног штаба, пратићемо бројеве и размотрити да ли ће та мера остати на снази’‘, рекао је Ружић за Танјуг.



Поновио је да образовни систем није место за трансмисију вируса корона, али да се, када дође до пораста броја оболелих у општој популацији, то рефлектује и на образовни систем.



‘‘Средњошколска популација је на неки начин ризичнија од основаца због комуникације и начина на који проводе vannastavnе активности. Због тога је ова мера превентивно донета’‘, навео је Ружић.



Он је казао да је проценат заражених међу запосленима у школама два одсто, а да је око 1,2 одсто заражених ученика.



‘‘То говори да образовни систем резистентан према вирусу, али потребно је да превентивно делујемо и да дневно сагледавамо ситуацију како би после процеса масовне имунизације могли да станемо на зелену грану и да следећу школску годину почнемо у мало нормалнијим околностима’‘, рекао је Ружић.

Министар је казао да Стратегија образовања и васпитања до 2020. године представља показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва, али и континуитет започетих реформи.



Како је рекао, циљ је да што више деце буде обухваћено предшколским, основним, образовањем, као и средњошколским и високошколским, као и да се потребе привреде и образовног система коинцидирају и да се кроз дуално образовање будуће генерације припреме за стицање знања, вештина и компетенција.



‘‘Такође, поред обухвата популације, оријентисани смо ка томе да што више мањина, пре свега ромска национална мањина, дође до оног степена образовања који би задовољио много већи проценат средњошколског образовања’‘, навео је Ружић.



Нагласио је да се тежи изградњи препознатљивог и модерног система који ће бити међу системима највишег ранга у квалитету образовних програма, наставних активности, истраживања и стручног рада.



‘‘Циљеви су нам већи обухват деце на свим нивоима, боља постигнућа ученика, квалитетнији програми, боља подршка наставницима, квалитетније образовне политике, употреба савремених техника и алата, боља веза образовања и тржишта. Ученици треба да знају да искористе своје знање у било ком сегменту живота’‘, рекао је Ружић.



Указао је да брз напредак технологије намеће и брзе промене у образовању и стакао да је важно да наставници имају континуирану подршку у разумевању нових стандарда и примени нових програма наставе и учења.



Како је рекао, дигитализација образовања подразумева и наставника који је компетентан за примену дигиталних технологија у настави.



‘‘Да би започета промена у образовању, која укључује дигитални сегмент, била одржива и свеобухватна, мора да обухвати и инфраструктурна улагања таква да је технологија смислено интегрисана’‘, казао је Ружић.



Нагласио је да развој језичких компетенција деце, ученика и одраслих треба да буде приоритет који се негује кроз наставу свих предмета и на свим нивоима образовања.



‘‘Биће интензивирана подршка образовно-васпитним установама у раду на промовисању стандардизованог српског језика, као и рад на развоју акредитације и остваривању програма стручног усавршавања за наставнике који предају српски језик у иностранству’‘, навео је министар.



Нацртом Статегије предвиђено је и формирање ресурс центара који ће, каже Ружић, обезбедити стручну подршку запосленима у образовању који раде са децом ометеном у развоју и повећати доступност стручне подршке деци, ученицима и породицама.



‘‘Од посебног значаја ће бити рад тих центара на примени асистивних технологија, објединиће различите услуге које ће унапредити процес инклузивног образовања’‘, рекао је Ружић на округлом столу на којем су учествовали и представници просветних радника.