Ршумовић: Држава мора да 'купује' народ да би спасла село

Ршумовић је нагласио да се мора наћи начина да се у потрошачком времену млади људи 'припитоме', а то може само новцем, јер новац и профит, како је рекао, владају целим светом, па и нашом стварношћу.

Држава, грубо речено, мора 'куповати' свој народ, то не може у иностранству, већ у Србији. Треба ангажовати све снаге да млади не одлазе и не унапређују привреду Канаде, САД и Немачке, већ остају на селу', рекао је Ршумовић.

Предложио је и да се убудуће становници села, и званично и у свакодневној комуникацији, називају сељанима или домаћинима уместо сељацима.

У том смислу би им се дало једно ново значење које нема негативан призвук, казао је Ршумовић.

Директорка Института за онкологију Даница Грујичић оценила је да је, када се говори о демографској кризи, на женама највећи задатак.

Најважније је да свака млада жена, која одлучи да заснује породицу и остане на селу, зна да ће њено дете имати једнако образовање и здравствену заштиту као деца у Београду, рекла је Грујичић.

Поздравила је данашње формирање Националног савета за препород села јер, како је рекла, млади који желе да остану на селу од сада имају коме да се обрате за помоћ.

Неће бити лако, много тога је пропуштено и неодговорно рађено у prеthodnim годинама. Наравно да се не може све решити једним потезом, али важно је да овакво тело постоји, рекла је Грујичић.

На оснивачкој седници Савета, у име Католичке цркве и београдског надбискупа Станислава Хочевара, данас је говорио и свештеник Александар Нинковић који је истакао да та тема захтева комплексан приступ.

Навео је да се Католичка црква у Србији труди да помогне држави тако што, како је рекао, вернике образује о вредности живота и породице као темеља друштва, али и окружења у којем породица живи.

Друштво не постоји без села, без породичних заједница које производе храну и на томе се треба базирати', указао је Нинковић и додао да Католичка црква у Србији учествује у сваком подухвату који држава предузима да би се побољшао живот на селу.

Ми смо село заборавили, људи долазе у Београд јер на селу немају никакву понуду - немају инфраструктуру, интернет и уобичајене ствари за свакодневни живот, навео је Нинковић и додао да је оживљавање села, такође, и питање духовне обнове Србије.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати је у свом обраћању на седници оценио да је уситњени посед ''рак рана'' за српско село и да то, за сада, не може да ублажи ни обнављање задругарства.

Акцијом министра Кркобабића '500 задруга у 500 села' деактивиран је велики број људи на селу, али то није довољно да се надокнаде стални процеси 'дробљења' села ни данас ни убудуће, навео је Гоати.

Додао је да је на законодавцима да покушају да реше тај проблем наводећи као пример механизам примогенитура у Немачкој.

Академик и председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић изразио је уверење да ће после формирања Националног савета бити дефинисани правци активности за препород села на територији целе Србије.

Обећавам у име 25 експерата у нашем тиму да ћемо учинити све да сва села у Србији поново оживе, рекао је Шкорић.