Ректор: Плашим се да ће Универзитет остати без задужбина
БЕОГРАД: Универзитету у Београду прети опасност да остане без имовине коју су му задужбинари оставили, а која је национализована после Другог светског рата, јер Закон о реституцији не предвиђа враћање имовине уколико задужбине немају континуитет у раду.
Универзитет у Београду између два светска рата био је један од најбогатијих универзитета у Европи и имао је 77 задужбина. Имовина је педесетих година национализована, а чим су остајале без имовине задужбине су се гасиле.
Ректор УБ професор Владимир Бумбаширевић каже да најстарији универзитет у Србији годинама покушава да врати имовину која им је одузета, али да им законски оквир то не дозвољава.
"Плашим се да ћемо, ако се нешто не промени, остати без задужбина", рекао је Бумбаширевић новинарима након седнице Сената и додао да покушавају надлежним институцијама да објасне да је важно да се "жеља задужбинара испоштује".
За обнављање задужбина створен је правни оквир 1995. године и тада је обновљен рад 11 задужбина и три фонда, а у БУ кажу да су у томе успели захваљујући општинама Стари град и Врачар које су универзитету омогућиле да користи имовину задужбина на њиховој територији.
"Од те имовине Универзитет у Београду приходује и значајну суму новца, те се око 14 милиона динара од тога издваја за стипендирање и помоћ студентима", рекао је проректор БУ проф. Живан Лазовић.
Чим је усвојен Закон о реституцији, универзитет је покушао да врати одузету имовину, али у томе нису успели јер један члан закона онемогућава да се врати имовина задужбинама које немају континуитет у раду.
"Сви наши захтеви су одбијени код Агенције за реституцију, а одбијени смо и на другој инстанци од Минуистарства финансија. Покренули смо поступак и пред Управним судом, али нас је и он одбио позивајући се на важећи закон", појашњава Лазовић.
Недавно су се, како каже, обратили и премијерки Ани Брнабић да заједнички покушају да се изменом постојећег закона "исправи велика, историјска неправда".
"Реч је о вољи задужбинара који су се руководили племенитим намерама и имали пуну свест о томе од каквог значаја су образовање и наука за Србију", нагласио је Лазовић.
Новцем који се приходује од обновљених задужбина стипендирају се најбољи студенти или студенти слабијег материјалног стања, награђују истраживачи за успешне научне радове...
Није само Универзитет у Београду у опасности да изгуби имовину коју су му задужбинари оставили, већ су у истом положају Матица српска, САНУ...
Лазовић каже да верују у институуције у Србији, али уколико не буду успели да врате имовину жалиће се суду у Стразбуру.
Декан Машинског факултета проф. Радивоје Митровић предложио је да на свакој наредној седници Сената УБ прва тачка дневног реда буде повратак имовине задужбинара. Да се чланови Сената редовно обавештавају шта је универзитет , а шта држава урадила у решавању тог важног питања.
"За мене је ово пре свега цивилизацијско питање. Воља задужбинара, тада физичких лица, је била да сву имовину завештају на корист Универзитета у Београду. За мене не постоји ни један ваљан разлог који државу спречава да испоштује вољу задужбинара", нагласио је Митровић.
Он је подсетио на бројне законе који су у Србији промењени, те не види разлог зашто се не би променио и Закон о реституцији.
"Ако ова генерација универзитетских наставника и студената не схвати колико је ово важно цивилизацијско путање, онда ће нам се стално дешавати да се имовина отуђује, да се ненаменски користи", закључио је Митровић.
