Радан Стојановић: Опрезно са аспирином

"Ацетилсалицилна киселина, активна супстанца аспирина, је стари, добро познати лек. Ми студенте учимо, као и код свих других лекова, да се са различитим дозама постижу различити резултати. Аспирин смањује температуру и упалу, ублажава бол и у најмањим дозама спречава тромбозу - од 75 до 300 мг дневно. Међутим, за сваки лек, а поготово за аспирин, морају се израчунати корист и ризик, јер аспирин може изазвати крварење у гастроинтестиналном тракту и мозгу", објаснио је Стојановић током гостовања у "Уранку" на К1 телевизији.

Стојановић је истакао да постоје примарна и секундарна превенција применом аспирина.

"Примарна превенција односи се на људе који немају кардиоваскуларна обољења и који су у том смислу здрави. Доказано је да аспирин код тих особа даје већу штету него корист. Код особа старости од 40 до 59 година треба израчунати десетогодишњи ризик да човек оболи од кардиоваскуларних обољења. То се лако израчуна, у обзир се узму године, генетика, да ли је особа пушач или не... Ако је ризик већи од 10 одсто, има смисла дати аспирин, водећи рачуна о томе да не постоје ризици од крварења. Код старијих од 60 година који немају кардиоваскуларна обољења - нема користи од примене аспирина. У секундарној превенцији, код оних који имају кардиоваскуларна обољење, оправдано је примењивати аспирин једном дневно у малим дозама", рекао је Стојановић.

Професор је у емисији говорио и о пандемији ковида 19 и подсетио на званичан став СЗО да она није завршена.

"С обзиром на то да пандемији није крај, морамо се у складу са тим и понашати. Разлога због којих су у Кини на снази веома рестриктивне мере је неколико. Најпре, становници у Кини су добијали вакцине Синофарм или Синовак, које су показале мањи степен ефикасности него друге вакцине. Затим, Кина је многољудна и густо насељена земља, а имамо и податак да 50 одсто грађана старијих од 80 година нису вакцинисани са две дозе. Због тога Кинези приступају строгим рестрикцијама на прву назнаку новог таласа епидемије", истакао је Стојановић и додао:

"Други је модел западних земаља које су становништво имунизовали вакцинама које имају дозволе Европске агенције за лекове. Трећи модел је наш. Код нас је вакцинисано 50 одсто грађана, а мере су углавном током трајања епидемије постојале само на папиру и ретко ко их се придржавао. У Србији нема велике разлике у односу на почетак пандемије и то је јако лоше. Шта ће се дешавати на јесен нико не може да вам каже. Свакако смо у бољој ситуацији него што смо били на почетку".

Професор Радан Стојановић осврнуо се и на појаву новог оболења које напада децу и прави озбиљна оштећења на јетри.

"У овом случају познати хепатитиси нису узрочници оштећења јетре код деце. Неки окривљују један тип аденовируса, али то још не знамо. Можда је у питању нови тип хепатитиса, који ћемо назвати Ф. Када будемо знали тачан узрок, тада можемо успоставити циљану терапију која зависи од тежине клиничке слике - рекао је др Стојановић.