ПРИВАТНА КЛИНИКА УНИШТИЛА ОДБОЈКАШИЦУ Новосађанка Даница Ружић о несавесном лечењу: Константно проживљавам психички бол; НАПЛАТИЛИ 20.000 ЕВРА
БЕОГРАД: Одбојкашица Даница Ружић је замало изгубила живот током рутинске операције менискуса на приватној клиници у Новом Саду, а њена перспективна спортска каријера је прекинута.
Она је у емисији "Уранак" на телевизији К1 говорила о томе како је лекарска грешка довела до озбиљних компликација и суочила је са дуготрајним физичким и емоционалним последицама и опоравком.
Ружић се одбојком бавила од шесте године, због чега је у детињству много тога жртвовала јер је желела да заигра у репрезентацији.
Када се повредила, на препоруку је отишла на једну приватну новосадску клинику, који јој је након магнетне резонанце рекао да је јој је напукао менискус и да је неопходна операција.
После операције се у почетку осећала добро, али јој се стање нагло погоршало после пет дана и анализама је утврђено да има бактеријску инфекцију и да мора да остане у болници и иде на другу операцију
"На ВМА одлазим првог новембра, јер су ме у овој приватној болници константно секли, дошли су ми до кука. Исекли су ми скоро цео квадрицепс, палили су коморе, нису знали да је пале, стављали су ме под температуру и ту су ме у суштини убијали. Нису били свесни шта раде и нисам сигурна да знају шта је гасна гангрена и некротичног фасциитиса. Једно вече сам се пробудила у операционој сали, где је анестезиолог рекао да они не могу да ми помогну и да ме шаљу за Београд", рекла је она.
Како даље наводи, конзилијум је прво закључио да нога мора да јој се ампутира, али се томе успротивио доктор Степић и са својим тимом јој сачувао и ногу и живот.
"Два месеца сам била на ВМА. У отпусној листи је писало да сам дошла полусвесна, да сам само дисала и срце куцало. Да ми је ЦРП био 500, да ми је све било у опадању. Имала сам среће да ми је јако срце. Писало је да имам сепсу и некротични фасцитис, и да имам гасну гангрену, која се ретко лечи. Срећа да сам дошла на ВМА на време. Доктори су мојим родитељима рекли да, да то вече нисам дошла на ВМА, да не би било ништа од мене. Вече је пресудило и за вече су ми спасили живот и ногу", рекла је Ружић.
Каже да јој је на ВМА речено да има ратну рану и да за све године рада, никада нису видели, већ су само учили о гасној гангрени.
Она и родитељи одлучили су да туже приватну клинику у Новом Саду када им је испоставила рачун од 20.000 евра.
"Тата је отишао на Бадњи дан и платио му је рачун, јер није желео да га, како каже, неко одозго гледа. Желео је за своје дете то да уради и није желео да буде грешан и да га не би тужили. Клиника је била празна, само је био доктор у канцеларији. Отац је повео свог пријатеља и моју сестру као сведоке. Дао му је признаницу и буквално га није погледао у очи, само је узео новац. Питао је оца како ми изгледа нога, и рекао је да дођем на физикалне терапије код њега", рекла је она.
Објашњава да је била перспективни спортиста и да је због тога доста пала психички.
"Константно је уперен прст у мене, добијам разне увреде са стране које ми тешко падају. Сама помисао да се нећу више вратити на терен, који је мени био све, застрашујућа ми је. Тужба је подигнута, не због новца, јер он мени ногу и живот пре не може да врати, само зато што имам доста пријатеља који се баве спортом и не желим да се некоме то деси. Знам шта сам преживела и знам шта су моји преживели, да је то много тежак период и просто из добре намере сам желела да кажем у јавност и да такве грешке више никоме не смеју да се догоде", закључила је она.