Према прошлогодишњем попису Србија има 6.647.003 становника
У Републици Србији, према коначним резултатима прошлогодишњег пописа становништва, домаћинстава и станова, има 6.647.003 становника, што је за 43.884 мање у односу на прелиминарне резултате објављене у децембру 2022.
Од тога је 3.231.978 мушкараца и 3.415.025 жена, а Срби су најбројнији када је реч о националној припадности и чине 80,64 одсто укупног броја становника.
Како наводи Републички завод за статистику у јучерашњем извештају о резултатима пописа становника по полу и националној припадности, у Србији живи 5.360.239 Срба. Други по бројности су Мађари – 184.442 (2,77 одсто), Бошњаци су на трећем месту -153.801(2,31), а Роми са 131.936 (1,98) заузимају четврту позицију.
У Србији без Косова и Метохије, пошто попис није обављен на територији те покрајине, живи 61.687 Албанаца, 41.730 Словака, 39.107 Хрвата, 27.143 Југословена, 23.044 Румуна, 21.013 Влаха и 20.238 Црногораца. Македонаца у Србији има 14.767, Муслимана 13.011, Бугара 12.918, Русина 11.483, Буњеваца 11.104, а Руса 10. 486. Следе Горанци са 7.700 припадника, Украјинци којих има 3.969, Словенци са 2.829 и Немци са 2.573 припадника, док у групи „остали“ има 21.643 становника.
О националној припадности није се изјаснило 136.198 становика на попису, њих 11.929 је уписано у рубрику „регионална припадност“, док је за 322.013 становника непозната национална припадност.
У поређењу са пописом из 2011. Срба сада има мање за 627.911. Смањење броја припадника се бележи код већине народа и националних заједница, а највеће је код Мађара, најбројније заједнице после Срба. На попису 2011. Мађара је било 253.899, а сада их је за 69.457 мање. Безмало дуполо мање у односу на попис из 2011. има Црногораца. Било их је 38.527, што је за 18.289 више него што их је сада. Знатно мање је и Хрвата у поређењу са prеthodnim пописом. Њих је за 18.793 мање сада него 2011. године. Словака је 2011. било више за 11.020 него сада, а Муслимана је сада мање за 9.290.
Раст броја припадника између два пописа забележен је у неколико случајева. До највећег повећања дошло је код Албанаца, за чак 55.878, али не треба заборавити да су 2011. у Прешеву и Бујановцу они бојкотовали попис. Бошњака је више за 8.523, Југословена за 3.840, а и број Руса се знатно увећао. Њих је 2011. било 3.247, а сада их има 10.486.
На истом нивоу су Горанци. За троје их сада по попису има више него 2011. године. Код 13 пописаних националних заједница жене су бројније од мушкараца.
З. Милосављевић