Потребна ознака “приоритет” на упутима код сумње на рак

Други национални онколошком форум организован је у склопу националне кампање за онколошке пацијенте “Нема чекања”, а циљ кампање је да пробуди свест, пре свега код људи који су онколошки пацијенти и на оне који су суспектни на канцер, да се редовно контролишу и уколико имају неке симптоме да се одмах јаве лекару.

- Ситуација са корона вирусом оптеретила је здравствене системе у целом свету, а у нашем здравству стање није било сјајно ни пре короне. Такође, онколошки пацијенти и они који су суспектни на канцер су, због страха од короне, одлагали своје прегледе, што је довело до тога да је трећина пацијената која се јавила лекару била у терминалној фази болести и за њих није било много помоћи када је у питању лечење. Идеја овог форума јесте да седнемо сви заједно, представници државе, пацијенати и лекари и да видимо на који начин процедуре могу да се убрзају. Оно што је идеја представника пацијената је да се уведе брзи пролаз за људе који су суспектни на канцер. То би значило да на њиховим упутима пише назнака “приоритет”, како не би чекали на ЦТ, тумор маркере, бронхоскопију и друге прегледе – каже председник Форума пацијената Србије Марко Миловановић.

Гастроентеролог онколог из УКЦ Србије који је уједно и председник Републичке стручне комисије Министарства здравља за онколошке лекове др Ненад Мијалковић сматра да је потребно унапредити и дигитализовати онколошке конзилијуме, а самим тим укључити и европске експерте у циљу боље стратегије лечења пацијената, као и омогућити већу доступност иновативних, као и генеричких лекова,

- Ми у Србији имамо учесталост рака дебелог црева која је на европском нивоу, дакле учесталост овог малигнитета је иста у Србији као и у развијенијим земљама, али је проблем што у Србији имамо много већу смртност од карцинома. Између 20 и 30 одсто је већи ризик да ће неко, када у Србији добије рак дебелог црева, умрети од те болести. Та велика смртност је највећим делом последица касног откривања болести, јер људи немају ту културу да се редовно контролишу. По питању превенције смо далеко иза развијених земаља.  Неопходна је боља организација примарне превенције, скрининга за откривање болести у раној фази, када је лечење најефикасније и најјефтиније. Како пацијенти не би губили време, предлажем да се као струка, свако у својој субспецијалистичко онколошкој области, састанемо и дефинишемо једноставне алгоритме, процедуре, шта је све потребно од налаза, дијагностике и осталих анализа, пре него што онколошки пацијент дође на преглед у онколошке институте. Уколико бисмо дефинисали шта је све потребно, олакшали бисмо, не само пацијентима, већ и лекарима, и скратили време које се сада у доста случајева непотребно губи. Ове процедуре би требало да буду унете у здравствени информациони систем и да сваком лекару у дому здравља или општој болници буду лако доступни и разумљиви - објаснио је др Мијалковић.

И струка је подржала апеле онколошких удружења пацијената у потрази за ефикаснијом превенцијом, лечењем дијагностиком и контролом малигних болести.

Директор медикалне онкологије Института за онкологију и радиологију Србије др Даворин Радосављевић каже како рано откривање суштински корак у поправљању прогнозе свих малигних болести и то мора бити заједнички корак, пацијената и лекара. Пацијенти треба да обрате пажњу на своје симптоме, који се погоршавају и да своју бригу поделе са својим лекаром, не чекајући да прођу месеци до првих дијагностичких поступака. Онколози треба да раде на ефикаснијем систему скрининга, али и едукације лекара у примарној здравственој заштити.

- Доступност дијагностике и терапије је основа напретка у сваком здравственом систему, па и у нашем. Али, свака терапија биће успешнија у ранијим стадијумима болести, и то треба да буде наш циљ -  дијагностиковати и лечити што раније, ићи ка томе да малигне болести заиста буду лечиве и излечиве. Управо је таква ситуација у развијеном свету, где је број излечених од малигних болести већи од половине, у односу на укупан број оболелих – казао је др Радосављевић.

- Било би добро да је пут пацијента бржи и једноставнији, поготово за оне где је потребан сложенија дијагностика, до конзилијума, који доноси одлуку о онколошком лечењу и редоследу терапијских поступака. Други потребни кораци били би у додатној едукацији на секундарном нивоу, у великим општим болницама. Пре свега мислим на развој конзилијарног рада и овладавању што већим нивоом вештина – казао је др Радосављевић.

Рак плућа је најчешћи и најсмртоноснији карцином у Србији и свету. Директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије, др Михаило Стјепановић рекао је да су они водећа установа за лечење рака плућа у Србији.

- Од 7.000 оболелих у Србији, њих 4.000 се лечи управо код нас. Колики је притисак на клинику, говори и податак да сваки четврти пацијент који дође има рак плућа. Проблем дијагностике и лечења рака плућа је током ковид епидемије био додатно изражен. Клиника је у два наврата била ковид болница, а основна дијагностика рака плућа, као што је ЦТ, је у великој мери била подређена дијагностици ковид пацијената. Због свега тога, први пут смо прошле године имали за једну четвртину мање новооткривених случајева рака плућа него у 2019. години. Проблем је што тај податак не говори да су људи мање оболевали од рака плућа, већ да су остали недијагностиковани, да је на жалост већина њих преминула или је у терминалним фазама болести, када су исцрпљене све могућности лечења. Са друге стране, захваљујући нашим апелима и разумевању Министарства здравља и управе КЦС, током ове године клиника је први пут у историји од свог оснивања добила ЦТ апарат, који нам вишестурко олакшава и убрзава дијагностику рака плућа. Поред тога, добили смо четири нова бронхоскопа и сада их имамо заиста довољно. Тренутно обучавамо лекаре да бисмо све бронхоскопе оспособили за рад - закључио је др Стјепановић.

Љ. Петровић

Фото: Јаков Симовић