ПОТРЕБНА ЈЕ РЕГУЛАТИВА АЛИ И ОЛАКШИЦЕ ФИРМАМА Србија у развој вештачке интелигенције улаже 100 милиона евра до 2026. 

Стратешки оквир за такав подухват требало би да пружи нова Стретегија развоја вештачке интелигенције до 2030. која ће бити један од приоритета нове Владе, заједно са пратећим Акционим планом. Циљ је да се Србија сврста у лидере региона у овој области, поручено је на седници НАЛЕД-овог Савеза за еУправу.

Према речима Стефана Баџе, вође тима за посебне пројекте при кабинету председнице Владе, фокус рада на новој стратегији је обезбеђивање флексибилније регулативе и пружање олакшица фирмама које желе да примене иновације. Он је подсетио и да је током 2023. покренуто питање законодавне активности у овој области и усвојене су Етичке смернице за развој вештачке интелигенције у сарадњи са НАЛЕД-ом.

- Током ове године започећемо рад на изради закона, пратећи активности ЕУ тј. усвајање Уредбе о вештачкој интелигенцији које се очекује у априлу. До краја 2026. у плану је инвестирање 30 милиона евра у још један суперкомпјутер, који ће бити бесплатан за истраживаче и стартапе, 20 милиона евра у софтвер за јавни сектор, пре свега у здравству, енергетици и транспорту, као и 30 милиона евра за подстицаје за развој вештачке интелигенције. Додатно ћемо уложити у стратапе, будући да четвртина развија АИ решења – изјавио је Баџа, и позвао заинтересоване стране да се укључе у рад на изради нове стратегије, како би Србија до краја године имала предлог акта који регулише ову област.

Прва стартегија за развој вештачке интелигенције код нас донета је 2019. и тако је Србија постала прва земља у Југоисточној Европи и 26. у свету која има овакав документ.

НАЛЕД ће бити део радне групе за израду нове стратегије, изјавила је Драгана Илић, председница Савеза за еУправу и директорка корпоративних послова у компанији ЦЕТИН. Она је истакла да је предуслов за коришћење вештачке интелигенције доступност широкопојасног интернета, на чему ће бити фокус ове године.

- Драго нам је да је Србија начинила важне кораке у правцу развоја вештачке интелигенције. Међу најважнијим приоритетима Савеза за ову годину су даљи развој еУслуга, унапређење регулаторног оквира за развој дигиталне инфраструктуре и 5Г технологије, унапређење заштите, отварање и поновна употреба података кроз развој вештачке интелигенције и концепта паметних градова – изјавила је Илић.

Дубравко Ћулибрк, директор Института за вештачку интелигенцију, представио је активности и актуелне пројекте на којима ради ова установа. Према његовим речима, визија Института јесте да постане центар изврсности, који развија стручњаке на пољу примене вештачке интелигенције и доприноси стварању економије засноване на знању.

- Један од пројеката на којем тренутно радимо јесте превођење свих аудио записа РТС у текстуалну форму, што ће нам дати корпус података који ће бити основ за неки наш ChatGPT. Развили смо и софтвер за превод за 53 језика, који и даље унапређујемо. У сарадњи са Министарством здравља радимо на моделу за обраду  мамограма, који функционише по принципу алармирања када неки налаз захтева додатну пажњу лекара. Како су код нас поплаве учестала појава, тренутно се бавимо развијањем решења за њихову предикцију и превенцију.  Наш тим за сада броји око 50 истраживача – изјавио је Ћулибрк.

Подсетимо, Србија је 2022. године постала део Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију и једна је од малобројних чланица из групе земаља у развоју, а 2023. и чланица Алијансе за управљање вештачком интелигенцијом Светског економског форума. Према Индексу спремности за вештачку интелигенцију за 2023. годину Србија заузима 57. место од 193 рангираних држава, као лидер у региону испред Хрватске (70), Црне Горе (78), Северне Македоније (83), Албаније (89), и Босне и Херцеговине (117).

Прва овогодишња седница Савеза за еУправу одржана је уз подршку Шведске агенције за међународни развој (Сида) и пројекта “ Јавне набавке и добро управљање за већу конкурентност”.