Подршка сензорној терапији деце са аутизмом

Инклузивно одрастање и образовање, као и адекватне терапије од најранијих година од кључне су важности за развој деце са аутизмом.

Посебан изазов представља рано препознавање одступања од очекиваног развоја детета и упућивање родитеља, али и недостатак институција које пружају адекватну терапију и помоћ. Пре неколико година, у оквиру састанка родитеља деце са аутизмом, организација ХЕЛП представила је програм подршке који је усмерен ка људима који желе да оснују сопствено предузеће, како би пружили подршку деци са посебним потребама.

- Имам два сина, а један од њих има аутизам. Кроз велику жељу да помогнем свом детету, увидела сам да могу помоћи и другим породицама чија деца имају исти проблем. Крајем 2020. године сам уз помоћ Немачког информативног центра за миграције, стручно образовање и каријеру (ДИМАК), као и партнерске организације ХЕЛП основала своју ординацију за терапију. У овој ординацији деци са хендикепом помажем да науче како најједноставније покрете, тако и вештине са фином моториком – изјавила је тридесетпетогодишња корисница програма подршке Јелена Ђекић, која је при првом сусрету са програмом ДИМАК центра већ имала визију своје будуће ординације.

Повратак с новом шансом

ДИМАК је део шире иницијативе под називом „Повратак у нове шансе“, коју финансира немачко Савезно министарство за економски развој (БМЗ), а у Србији спроводи ГИЗ. „Повратак у нове шансе“ пружа подршку социјалној и економској реинтеграцији како повратника из иностранства, тако и локалном становништву, посебно онима из осетљивих група. Као прва тачка за информисање, саветовање и пружање конкретних мера подршке ДИМАК им предочава све ризике нерегуларних миграција и усмерава  на могућности образовања и запошљавања у Србији. Промоција запошљавања један је од стратешких циљева ДИМАК центра и подразумева индивидуално саветовање и информисање о могућностима стручног образовања, запошљавања и реинтеграције, као и обукама за припрему радне биографије и пријављивање за посао. Партнери ДИМАК-а су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Национална служба за запошљавање и Комесаријат за избеглице и миграције.

Међутим, пут Јеленине породице није био лак. Крајем 90-их година породица Ђекић је избегла са Косова у Прокупље, где су добили сина. Породица је брзо приметила да се њихово дете развија другачије од остале деце. Са две године установљен му је аутизам. Јелени је саопштено да њен син никада неће водити нормалан живот, што је она одбила да прихвати. Посебан проблем је настао када су схватили да у месту у којем су живели није било адекватне терапије. Уследило је пресељење у Ниш где су, такође, могућности за терапију биле ограничене, па су њихова путовања у Београд била честа и напорна.

- Прошли смо и још пролазимо кроз тешко време. Али захваљујући програму подршке и свим партнерима, основана је ординација која олакшава приступ и помаже многим породицама чија деца имају аутизам. Организација ХЕЛП ми је обезбедила неопходну опрему коју сама не бих могла да приуштим. ДИМАК центар ме је подржао кроз програме саветовања и менторства и омогућио ми учешће у опширним онлајн консултацијама у вези са менаџментом за развој малих предузећа који ми је био од великог значаја, јер сам први пут водила предузеће. Програм подршке обухватао је пет модула, а теме које се обрађују везане су за предузетништво, Е-бизнис, маркетинг, пословну комуникацију, културу и иновације. Поред тога, сви учесници имају индивидуалне менторе са којима заједно развијају нове пословне идеје  – истакла је Јелена која је по струци квалификована дечија физиотерапеуткиња.

Такође, Јелена Ђекић је напоменула да је ординација несметано радила и за време пандемије коронавируса захваљујући ДИМАК центру који је обезбедио и средства за дезинфекцију и филтер за ваздух.

- Упркос препрекама, ординација напредује. Данас мој син има дванаест година, иде у школу, има другове, воли уметност и спорт. Посебно сам срећна што могу да помогнем великом броју деце и њиховим породицама и што сам кроз рад са својим сином научила како равноправно да разговарам са децом са сметњама у развоју. Међутим, ординација ове врсте нема довољно, јер поред моје, у јужној Србији постоји само још једна која нуди сензорну терапију деци са аутизмом. Ова терапија је потребна и показала је одличне резултате. Породице најчешће долазе из далеких места, а простора за проширење посла има. Конкретно, желим да запослим терапеута за говор или посебног педагога и да на овај начин омогућим да деца добију целокупну терапију на једном месту – објаснила је Јелена која је завршила курсеве за сензорну терапију на Институту за ментално здравље у Београду који омогућавају терапеутима боље разумевање начина на које могу да помогну деци.

Љ. П.