ОТАЦ ПРЕДРАГ ПОПОВИЋ Учимо своју децу да се љубав заслужује, а љубав је БЕЗУСЛОВНА
Безусловна љубав за многе је императив и замишља се као "најбољи начин за волети". Бујица емоција, страсти, пожртвовања и склада. Ништа није битно осим то двоје људи које се воле.
На другом крају замишљене скале стоји "условна" љубав, љубав која се рађа између две особе које се воде стварима много већим од пуке заљубљености. Квалитет живота удвоје у овом случају диктирају околности.
Отац Предраг Поповић, који се често оглашава својим видеима како би на мрежама дискутовао о разноразним животним дешавањима, бавио се овом темом желећи да објасни које то емоције осећамо када безусловно волимо и како никакав предуслов не може да стане на пут двоје људи.
- Царство Небеско ће бити саткано од радости и благодети Божје. И то може човек да окуси у три случаја у свом животу. Први кад се заљуби, па кад само размишља о тој особи. Не може да једе, да пије, ништа га не интересује. Али не можеш да размишљаш, не можеш да се сконцентришеш ни на шта и ни на кога, само размишљаш о тој особи. И кад би ти неко рекао: "Шта је рај за тебе?", ти би рекао њено/његово име. "У оставу ме стави, у шпајз, са њом да буде 24 сата, ништа не морамо да имамо, само нам је то довољно." И онда, нормално, родитељи знају за јадац, па кажу: "Сине, од чега ћете ви да живите?". "Ма то мени није важно уопште". "Али, од љубави се не живи!".
- И тако учимо децу да је за љубав потребан услов, предуслов. Да се заврши школа, да се нађе посао, да се стекне кућа, посао добар и она и он да нађу. Е, онда можете да се волите и да правите децу. И онда ми учимо своју децу да се љубав заслужује. Љубав је безусловна! У супротном, сиромашни се никад не би међу собом узимали. Не би децу рађали. А знамо да су највећи великани овог света управо деца сиромашних људи - завршио је отац Предраг.
Дневник/Телеграф
