Поводом Међународног дана жена, који се обележава сутра, Јанковић је навела да, према истраживању које ће ускоро бити представљено јавности, жене које су претрпеле неки облик насиља у 51 одсто случајева као насилнике наводе мужа, односно партнера.
Поред подршке породице и непосредног окружења женама које трпе насиље, важно је успоставити тело за праћење фемицида у Србији, како бисмо обезбедили не само прикупљање података, већ и унапредили рад институција и побољшали систем заштите жена од насиља, рекла је Јанковић, наводи се у саопштењу.
Она истиче да су мизогинија и сексизам распрострањени и у дигиталном простору, што подстиче пораст насиља и у тој сфери и да је неопходно створити безбедно дигитално окружење за жене и механизме који ће кажњавати како починиоце дигиталног насиља, тако и платформе које то омогућавају.
Иако постоји напредак у остваривању права жена последњих пола века, додаје, оне се и данас готово свакодневно сусрећу са различитим огољеним или прикривеним формама неравноправности и дискриминације.
Наводи да пракса Повереника показује да су жене највише дискриминисане у области рада и запошљавања, а упркос томе што су видљивије и у традиционално "мушким" занимањима, њихова неравноправност се и даље огледа у безбедности, науци, технологији и спорту где их скоро нема на позицијама доносиоца одлука.
Јанковић указује да Светска банка процењује економску вредност родне неравноправности на глобалном нивоу на 160,2 билиона долара, при чему жене поседују само 38 одсто укупног личног богатства.
Улагање у образовање и веће могућности за девојке и жене има позитиван економски ефекат јер је смањење родног јаза у богатству од суштинског значаја за одрживи, инклузивни развој. Само економским оснаживањем жена, подстицањем њихових способности и едукацијом, ствари се могу променити на боље не само за жене, већ и за цело друштво, поручила је повереница, честитајући 8. март.
