Од почетка године у Србији код 152 особе откривен ХИВ
БЕОГРАД: Од почетка године у Србији је код 152 особе дијагностификован ХИВ, што је за четвртину више него у поређењу са истим периодом прошле године, речено је на данашњем скупу и поручено да је важно редовно тестирање на ХИВ, како би се инфекција открила на време и спречио развој болести.
Поводом Светског дана борбе против ХИВ-а који се обележава 1. децембра, у Београду је одржана конференција "Изједначимо" на којој је указано на значај превенције као саставног дела борбе против те инфекције.
Специјалиста епидемиологије Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Данијела Симић навела је да је према подацима тог Института у Србији од 1985. године до сада код 4.500 особа откривен ХИВ.
Докторка је указала и да је код већине особа код којих је ове године откривен ХИВ доминантан пут заразе био сексуални однос без заштите, те да је чак 115 особа то пријавило.
"Морамо подићи свест да је важно тестирање, ако постоји ризик и више пута током године. Тестирање је доступно у здравственим установама и у заједници, веома је важно рано дијагностификовати ХИВ", поручила је Симић.
Државни секретар у Министарству здравља др Ференц Вицко указао је да је главни циљ тог Министарства да буде што мање новоинфицираних, да се ради на превенцији и отклањању сваког облика дискриминације и стигматизације особа оболелих од ХИВ-а.
Вицко је подсетио да је наша земља донела Стратегију за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а до 2025. године, чији је циљ превенција инфекције, смањење морталитета, као и унапређење квалитета живота свих који живе са том инфекцијом.
Указао је и да је антиретровирусна терапија која се користи у лечењу ХИВ-а доступна у Србији у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.
Вицко је навео и да је пре 20 година у Србији од ХИВ-а лечено само око 300 особа, а у прошлој години чак 2.300 људи.
Говорећи о стигми и дискриминацији са којом се суочавају оболели од ХИВ-а, министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов казао је да као друштво нисмо далеко одмакли у суштинском разумевању те инфекције, а још мање у разумевању социјалних тешкоћа са којима се суочавају особе оболеле од ње.
"Нажалост, далеко смо од тренутка када ће превенција ХИВ инфекције бити схваћена као ствар одговорног понашања и бриге о сопственом и туђем здрављу и изаћи из домена осуђивања, сажаљења и социјалног искључивања.
Дискриминација је већи проблем за особе које живе са ХИВ-ом него њихово здравствено стање", оценио је Жигманов.
Додао је да живимо у друштву које је склоно дискриминацији по многим питањима, те је због тога тешко да се укаже на проблеме са којима се суочава малобројна популација особа оболелих од ХИВ-а.
"Предлажем да искористимо пажњу најшире јавности која је усмерена на тему јавног здравља, да покренемо шири друштвени дијалог на тему ХИВ инфекције, са нарочитим акцентом на њену превенцију и социјалну димензију.", навео је Жигманов.