Од дијабетеса у Србији болује 710.000 пацијената

Министар здравља Златибор Лончар истакао је да се дијабетес типа 2 све чешће дијагностикује код деце и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.



"Због велике учесталости и бројних компликација који га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес и износе 12 одсто трошкова у здравству", појаснио је министар.



Он је на скупу, посвећеном Светском дану дијабетеса, нагласио да је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима у нашој земљи. 



Представљен је и унапређен Регистар пацијената оболелих од дијабетеса, где је посебно важно праћење пацијената оболелих од дијабетеса у домовима здравља, а на основу дефинисаних обележја приступило се изради електронске платформе чија се имплементација очекује до краја ове године.



Лончар је подсетио да је Министарство здравља крајем 2014. године иницирало обнављање саветовалишта за дијабетес у домовима здравља, а средином године формирана је посебна Радна група за превенцију и лечење дијабетеса.



Дијабетес је постао један од највећих глобалних здравствених и економских изазова, који прети да угрози остваривање глобалних циљева одрживог развоја. 



Према најновијим проценама Међународне дијабетес федерације свака једанаеста особа у свету има дијабетес или приближно 415 милиона људи, што одговара популацији Европског континента. 



Број оболелих и даље расте невероватном брзином и према садашњим прогнозама до 2040. године ће се повећати више од 50 одсто и износиће више од 600 милиона, а најбржи пораст очекује се у земљама ниског и средњег прихода. 



Председник стручне комисије за перевенцију и лечење дијабетеса проф. Небојша Лалић подсетио је да су саветовалишта за дијабетес враћена у 40 домова здравља у Србији 2014. године. 



Он је додао да је још 13 саветовалишто показало иницијативу да се код њих отворе саветовалишта, а да их је Министарство здравља у томе подржало.



Говорећи о Регистру пацијената он је рекао да је регистар постојао и до сада у Институту Батут, али да се сада тај регистар осавремењава.



"Оно што је сада важно је да ми тај регистар проширујемо на савремени начин, да сада имамо званично имамо књигу, евиденцију о пацијентима из које ће моћи да сагледају лекари и здравствени радници стање пацијента", закључио је Лалић.