Обновљено 70 посто објеката у Хиландару

БЕОГРАД: Седамдесет посто пожаром уништених објеката у манастиру Хиландар обновљено је, приводе се крају радови на Белом конаку, започети су на трпезарији, предстоји обнова Игуменарије и Дохије, како би све било завршено до 2021. године, али у плану је и измештање манастирске ризнице, као и обнова других објекта, који нису изгорели у пожару.



Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, који је пре две недеље боравио на Хиландару где је и одржана седница Комисије за Хиландар, на чијем је челу, рекао је Танјугу да је задовољан током обнове и да овако темељна реконструкција манастира до сада није рађена. 



„Због недостатка средстава углавном се само “дограђивало и крпило”, и да је сада прилика да се уради све оно што стручњаци процењују да је потребно.Реч је о осетљивим процесима реконструкције и рестаурације, јер је сваки сантиметар у Хиландару драгоцен и од историјског значаја, каже он. 



Архитекта-конзерватор проф. др Мирко Ковачевић, који је од 1983. задужен за радове у Хиландару, а од 2004. је главни архитекта обнове манастира, објашњава колико је важна обнова Белог конака. „Реч је о једаном од три најстарија аутентична конака из периода с почетка 16. века сачуваних на Светој гори.



Он је у доње две етаже имао потпуно сачуване оригиналне келије из времена око 1600 године са вратима, прозорима, намештајем, све је то изгорело”, објашњава Ковачевић у разговору за Танјуг.



Како каже изгорела су и четири параклиса (мале цркве) од 12 колико има Хиландар, од тога један потпуно у Белом конаку.



“Параклис Светог Николе је остао, али је живопис изгубио боју, париклиси Светог Саве и Светог Димитрија су мало оштећени пожаром, али пошто приликом градње то није добро урађено, 2015. се већи део срушио, тако да од та два параклиса имамо само источне делове”, објашњава Ковачевић. 



Додаје да код објеката где су сачувани спољни зидови, није било проблема обновити их, али код Белог конака, који ће бити завршен за месец дана, морали су све да граде, а доњи делови који су остали, уклопљени су у здање.



Трпезарија, која се тренутно обнавља, мало је страдала од пожара, али је она последњи пут конзерваторски третирана двадесетих година 17. века.



“ Трпезарија датира од Светога Саве, али је велику обнову урадио краљ Милутин око 1300. године. Пошто од 17. века на њој ништа није рађено, део крова је иструлео и на ослонцима је понегде дошло до пропадања дрвених греда тако да ће морати да се направи додатна конструкција”, објашњава Ковачевић.



У трпезарији су до 1926. постојали камени столови, што је случај само са прва четири у рангу манастира од 20 колико их има на Светој гори (Велика ларва, Ватопед, Ивирон и Хиландар). Сачувано је неколико оригиналних, укључујући игумански -једини који није изнет 1926. и по угледу на њих ће се направити нови.



Што се тиче Игуменарије, односно игумнске келије и Дохије (подрума), Ковачевић наглашава да постоје два проблема - зид на западу се помера и: остаци зидина из 5.и 6. века откривени приликом рашчишћавања терена морају се сачувати приликом обнове.



Како каже, приликом рашчишћавања рушевина у Дохији наишло се на остатке зида из периода ране Византије, као доказ постојања грађевина и пре него што је Георгије Хиландарис у 10. веку кренуо да гради Хиландар.



Ризница и библиотека, објекат који је изгорео 1722. али је обновљен тек у 20. веку и најмлађи је на Хиландаром и данас има велики проблем са влагом, јер су песак и шљунак за изградњу донети са мора са великом количином соли.



Ковачевић каже да су 2000. направили дупле зидове и систем за извлачење влаге, чиме су мало смањили влагу, али проблем није дефинитивно решен, због чега је неопходно измештање ризнице.



“Постоје пројекти да се простор у доњим етажама Дохије искористи за излагање предмета из Ризнице, а за депое јос немамо решење. Имамо нешто у Јужној мали, у јужном делу манастира, где је библиотека са савременим књигама из последња два века и библиотека инкунабула, првоштампаних књига, и оне су сигурне, али иконе и рукописне књиге су проблем, јер су у Ризници”, објашњава Ковачевић.



Подсећа да се у Ризници чува Типик Светог Саве из 1199, пуно повеља, од Немањића и Хребељановића, много рукописних књига, књига из 12. века, затим 13. и 14. века, ту је мозаичка икона Богородице са којом је у рукама, по предању, Стефан Немања издахнуо, као и руком сликане иконе из 13. и 14. века, па поклон руске царице Јелисавете - позлаћено јевенђеље дужине 70 сантиметара. 



Саговорник Танјуга наглашава да и други објекти, који нису изгорели, захтевају обновљање, јер дуго ништа није рађено, попут Пирге краља Милутина из 14. века и конака на југу у коме је болница.



“Седамдесетих година је било 16 монаха у Хиландару, од тога половина немоћни старци, а манастир није имао ни средстава за одржавање објеката, тако су тек деведесетих година кренули озбиљнији радови, тада већ на обнови“.



Промењен је кров на Пиргу Светог Ђорђа што је најстарија грађевина у манастиру, почетком осамдесетих година је на југу дрвена конструкција замењена бетонском, али болница захтева темељну обнову.



Напомиње да Хиландар није само утврђена целина, да има преко 20 келија у Кареји, које такође треба одржавати и обнављати, а ту је и Црква светог Василија коју константно угрожава запљускивање мора и велика количина соли. 



У протеклих 10 година Србија је за обнову Хиландара издвојила 795 милиона динара, а само за ову годину опредељено је 80 милиона. 



До сада је обновљен Велики конак са близу 3.000 квадратних метара корисног простора, подигнут између 1816. и 1820. године, који је већ неколико година у функцији, 2007. је отворен Синодик из 1814. на самом улазу у манастир, први обновљени објекат након пожара, као и улазни део који се надовезује.