Обележен дан заштите података о личности у Србији

Он је рекао да нема тиража који може да оправда угрожавање судбине неког људског бића.

Органи власти не смеју да их достављају неовлашћеним лицима, а медији треба добро да размисле пре него што их објаве, рекао је Мариновић у Клубу посланика.

Према његовим речима, недовољан је одзив органа власти да обавесте повереника о лицу за заштиту података о личности и тиме испуне своју законску обавезу.

Међутим, он се нада да ће заштита податка о личности напредовати у будућности. Од почетка примене прошле године, како каже, многи нису били спремни за примену овог закона, пре свега органи власти.

Према интересовању грађана, а и органа власти, увиђам да је схваћен значај ове теме и зато се мора доста посветити на едукацији свих, истакао је Мариновић.

Скупу поводом Дана заштите података о личности присуствовали су и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, који је тим поводом указао на то да у овом сегменту Србија иде у добром правцу.

Србија је потписала споразуме са агенцијама које се боре против злоупотребе података и то је добро. Међутим, у исто време у заштити приватности нису адекватно регулисани видео надзори које можемо да видимо по улицама, рекао је Фабрици.

Из Агенције за заштиту особних података Републике Хрватске Игор Вуље је рекао да су у тој земљи казне драконске за оне који крше закон о заштити података о личности.

Резултати анкете платформе Вајбер, спроведене у девет земаља региона поводом Међународног дана заштите података о личности, показали су да је грађанима Србије приватност и безбедност на интернету од изузетне важности.

Вајбер је питао 4.000.000 корисника у Мађарској, Грчкој, Бугарској, Словачкој, Чешкој, Хрватској, Србији, Словенији и Пољској шта сматрају важним за очување дигиталне приватности.

У анкети је учествовало више од 170.000 људи широм региона, од чега више од 40.000 у Србији.

Корисници Вибера из Србије, њих 88 одсто, нагласило је да су им приватност и безбедност података од изузетне важности.

Однос према овом питању је сличан и у другим земљама региона, односно у Грчкој, Пољској, Словенији, Хрватској и Бугарској, док је за Чехе и Словаке то мање битно, каже се у саопштењу компаније Ракутен Вајбер.

Друго питање у анкети било је да ли се корисници осећају спокојно уз постојећи ниво приватности на интернету, а резултат је показао да је више од половине корисника Вајбера из Србије, који су учествовали у анкети, задовољно тренутним стањем заштите која им се нуди, а нешто више од једне трећине би желела да је тај ниво виши.

Готово исти проценат је оних који сматрају да је потребно увести нова правила за заштиту (47 одсто) као и оних који су постојећим стањем задовољни (41 процената), док 12 посто верује да ће се наћи начина да интернет, како се наводи, "сам себе регулише" у блиској будућности.

Убедљиво највећи број корисника Вајбера из Србије (преко 65 одсто) желело би да ова апликација за размену порука садржи функције помоћу којих ће моћи сами да одаберу који њихови подаци ће моћи да се деле с другима, а који остати потпуно приватни, наводи се, између осталог, у резултатима анкете.

Казне су високе и оне сежу од 20, односно 40 милиона евра и то су највеће могуће границе: Уведене су због светских интернетских компанија и друштвених мрежа, истакао је Вуље.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио овом приликом је оценио да је заштита података о личности фундаментално право које остварује и заслужује сваки грађанин.

Институције морају заиста да штите индивидуална права података и да санкционишу оне који крше закон. Неки новији догађаји сведоче о томе колико је дуг пут у остваривању тога. Грађани у Србији морају да буду активнији у потражњи заштите података о личности, навео је Орицио.