Обележен Дан сећања на страдање Народне библиотеке
БЕОГРАД: У Народној библиотеци Србије (НБС) данас је обележен Дан сећања на страдање националне библиотеке током нацистичког бомбардовања 6. априла 1941. године, а свечаности су присуствовали први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
Дачић је рекао да се историчари и стручњаци за заштиту културне баштине слажу у оцени да је планско уништење НБС од стране нациста један од највећих појединачних злочина учињених над културном баштином у Другом светском рату на територији Европе и додао да су једна земља и један народ у једном дану изгубили непроцењиво културно благо, сакупљано и чувано вековима.
Дачић је пожелео да Народна библиотека и установе попут ње буду инспирација и да се схвати да су књиге главно оружје за модеран и просперитетан свет, поручивши да се 6. април 1941. не сме никад заборавити.
Вукосављевић је рекао да је ватра, која је најпре горела, а онда тињала на згаришту на Косанчићевом венцу, настала из истог оног огња из ког је настао пламен који се уздизао над моштима Светог Саве на Врачару и из истог оног огњишта из кога су гореле ватре које су уништавале српске манастире, цркве, традицију.
"Различити непријатељи, руковођени истим мотивом, знали су важну и тачну ствар - уништити, оскрнавити или ослабити културу и културно памћење једног народа без сумње је прави и једини пут да народ трајно нестане са историјске сцене. Питање је шта ћемо радити са ватром изнад моштију Светог Саве, Народне библиотеке и Пећке патријаршије, да ли ћемо као племе играти ритуалне игре сажаљевајући своју судбину или ћемо користити то као светлост која ће осветлити нашу садашњост и будућност", казао је Вукосављевић.
Министар је нагласио да српски народ мора да сачува свој културни образац, своје културно памћење, да унапређује савремено стваралаштво и да оно што је добио од предака пренесе будућим генерацијама.
"Не вајкајмо се над историјом, памтимо њене поуке, верујмо у своју културу, а оно што можемо да променимо јесте однос према култури, веће финансијско издвајање, веће прегнуће, брига о заштити свог идентитета, језика, писма и сваког вида уметности", рекао је Вукосављевић и додао да је Министарство културе ове године издвојило 2,5 милиона динара за израду пројекта проширења депоа НБС.
Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, који је prеthodno положио свеће на Косанчицћевом венцу где се до 6. априла 1941. налазила библиотека, рекао је да је историја Народне библиотеке Србије велики трагични роман.
"Од оснивања, Библиотека је обогаћивала свој фонд трудом и поклонима најзначајнијих српских интелектуалаца, паметним куповинама њених челника, да би у свакој кризи то духовно имање долазило на сам руб Тартара, а у Другом светском рату било сасвим уништено", казао је Блашковић.
Он је подсетио да су после аустроугарског ултиматума Србији 1914, када је било очигледно да је рат неизбежан, кренула два вагона најважнијих књига и докумената из Народне библиотеке, која су мистериозно нестала негде код Ниша, Крагујевца или Крушевца, а сандуци с књигама староставним остали закопани негде у родној земљи или запаљени, па спасени одлуком аустријског официра да би током тридесетих година неки од тих медијавелистичких докумената почињали да се појављују на разним аукцијама и већина изгубљених рукописа поново дошла у посед библиотеке, да би биле уништене у априлском бомбардовању 1941. године.
Блашковић је рекао да је 2018. фонд НБС увећан за око 135.000 јединица грађе, уз 25.000 примерака електронских публикација.
Пригодну беседу одржала је књижевница Вида Огњеновић која је казала да је дуг списак страдања библиотека од првих цивилизацијским времена када су се појавиле као архиве знања, стецишта учених људи, места расправа и открића.
"Кажу да на згаришту Народне библиотеке у Београду никад нико није видео никакву птицу. Ваљда им је страх од бомби у наслеђу или је то можда само народна прича о Народној библиотеци. У ствари ако је тако, птице не долазе на згариште, јер немају ништа да кљуцају пошто из пепела ништа не ниче, осим птице феникса која је овде свила гнездо", рекла је Огњеновић.
Цитирајући Бродског да се књиге не уништавају само спаљивањем него и нечитањем, Огњеновић је поручила: Хајмо, људи, да читамо!
Свечаност је одржана у Главном холу Народне библиотеке Србије где је ректор Универзитета уметности у Београду Милета Продановић отворио изложбу "Графике Алберта Ђакометија" аутора Велибора Прелића.
Графике, које јавност први пут има прилику да види, пронађене су у Легату сликарке Љубице Цуце Сокић, која је до Ђакометијевих дела дошла у Паризу.
