НОВЧАНИЦА СА ТИТОВИМ ЛИКОМ ДАНАС МНОГО ВРЕДИ: Проверите старе штекове, можда се опарите на брзину, ево колико је сада цене (ФОТО)
Када је 1985. године свечано изашла из штампарије, нико није слутио да ће крупна, папирната новчаница од 5.000 тадашњих динара, с ликом Јосипа Броза Тита, бити једна од ретких која ће и након што је југословенски динар “сахрањен”, остати “жива”.
У нумизматичким збиркама је има и данас, али у историју није ушла као вредна новчаница, него као “роба с грешком”, а управо је цена тих примерака с грешком данас и до десет пута већа од цене старих новчаница исте вредности, али без мане, пише Вечерњи. Оне без грешке могу се купити за свега неколико стотина динара, док за ону са грешком треба издвојити од 3.000 динара и више.
Међутим, они који желе да купе новчаницу са грешком, мораће да издвоје више него за њену “близнакињу без мане”, јер је, на нумизматичком тржишту данас и до десет пута скупља од новчанице на којој је наведена тачна година Титове смрти.
Наиме, у бившој држави је почетком осамдесетих година прошлог века одлучено да је време да се, већ помало излизана серија новчаница које су до тада биле у оптицају, замени свежом и савременијом.
Идеја је била да, у тој новој серији, новчанице различитих вредности представља по једну од југословенских република. Било је замишљено да на наличју новчанице буде препознатљив мотив, из републике коју представља, а на лицу новчанице портрет неке историјске личности из те републике.
НАЈВРЕДНИЈА ИЗ СРБИЈЕ
Како би се “играло по правилима”, одређено је да новчаница најмање вредности представља најмању републику бивше државе, а она највеће вредности – највећу, па је тако одлучено да на новчаници од 10 динара буде мотив и личност из Црне Горе, а на највреднијој, оној од 1.000 динара, мотив и личност из Србије. Одлучено је, такође, да најјача новчаница, од 5.000 динара, представља Југославију, те да прва пробије лед и угледа светло дана.
Убрзо се, с идеје, прешло и на реализацију па је 1985. године кренуло издавање нове серије новчаница, увођењем новчанице од 5.000 динара, на којој је био лик Јосипа Броза Тита. Управо се на првој новчаници потврдила она да се “први мачићи у воду бацају”, иако, због њене вредности, о бацању, није било ни говора.
Како пише Вечерњи лист, након свих контрола, које је та прва и највећа новчаница из нове серије прошла, из ковнице новца она је изашла као “роба с грешком”, јер, уз лик Тита и годину његовог рођења 1892, као година смрти, уместо 1980, грешком уписана година 1930.
Према подацима с новчанице, на дан њеног издавања, Тито је био мртав већ више од пола века, иако је од његове смрти тада било прошло тек пет година.
Иако се наводило да погрешно наведена година Титове смрти, није једина грешка, јер ни изглед, као ни опис новчанице, нису одговарали оном најављеном у службеном листу, тадашњи генерални директор Завода за израду новчаница изјавио је како је, од 14 милиона штампаних новчаница, само четири одсто оних с грешком. По тој рачуници је, у оптицају био немали број од чак 560.000 “фелеричних новчаница”.
Међутим, иако, према међународним прописима, због само једног промила новчаница с видљивом грешком, држава треба да повуче из оптицаја читаву спорну серију, новчаница с Титовим ликом и са итекако видљивом грешком, у бившој држави ипак није била повучена.
На својеврстан је начин “кажњена” новчаница која је била друга по вредности и која је требало светлост дана да угледа 1986. године. Иако су матрице биле готове и све је било спремно за њено штампање, новчаница, у апоену од 1.000 динара са ликом Вука Стефановића Караџића, која је требало да представља Србију, никада није пуштена у оптицај, делом и због тога што ју је и пре рођења “појела инфлација”, због чега се ишло на издавање новчаница све већих апоена…
Kurir.rs